I zašto je ljudima toliko teško da potraže pomoć? Pitanja koja su česta tema brojnih istraživanja, emisija u medijima, ali i svakodnevnih razgovora među ljudima širom sveta.
Iako se svako od nas makar jednom u životu suočio sa osećajem neizmerne tuge i bezvolje, depresija je mnogo više od frustracije i beznađa. Čak i kada nečiji život deluje savršeno, bolest se skriva iza maski koje je teško prepoznati. Dok ljudi, živeći u uverenju da se to njima ne dešava, sve dublje tonu u ponor opasnih tegoba.
Nažalost, broj osoba koji pate od ove bolesti iz godine u godine se povećava. Razloga za to je, najpre, turbulentno doba u kome živimo, konstantni stres, ali i produženi životni vek čoveka, kao i povećanje hroničnih fizičkih oboljenja. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 300 miliona ljudi u svetu pati od depresije, a u našoj zemlji registrovano je oko 400.000 slučajeva.
Poznato je od davnina da depresija utiče na fizičko i psihičko zdravlje
Simptomi depresije spadaju u najstarije opisane bolesti u medicini. Pa možemo slobodno da kažemo da je ona stara koliko i čovečanstvo.
Još je u Staroj Grčkoj tumačena kao neravnoteža 4 elementa duha.
Na osnovu toga Hipokrat je naveo da: „Ukoliko stanje traje dugo dolazi do fizičkih i mentalnih tegoba“. Dok je Aretej iz Kapadokije istakao da su oboleli „dosadni ili nerazumno bezobrazni, bez ikakvog očitog uzroka“.
Iz Grčke, depresija se proširila na Rim, gde ju je opisao Galen. Ipak, prvi detaljni zapis dao je persijski filozof Avicena u svom delu „Kanon medicine“. Vrlo brzo uveden je i naziv za bolest od latinskog glagola „deprimere“ što znači pokorovanje duhova.
Izraz je našao upotrebu u mnogim oblastima. Da bi u 19. veku francuski psihijatar Louis Delasiauve dao u medicinskoj literaturi opis kako depresija utiče na fizičko i psihičko zdravlje.
Rak dobijaju depresivci i ljudi izloženi psihičkom stresu? Iz ugla Vladete Jerotića!
Da li smo, zaista, svesni kako depresija utiče na fizičko i psihičko zdravlje?
Kada razmatrate kako depresija utiče na vaš život, obično, uzimate u obzir samo psihički apsekt problema. Naime, depresija se svrstava u poremaćaj raspoloženja. Te od postepenog povlačenja u sebe, vremenom nastaje potpuni gubitak interesovanja za okolinu koji je praćen nezadovoljstvom i mračnim i negativnim mislima. Ujedno, razvijaju se drugi psihički problemi, kao što su anksioznost i poslovni „burn-out“. Mada nije isključena ni upotreba droga i zavisnost od tableta.
Brojna naučna istraživanja su potvrdila da depresija ostavlja velike posledice na mozak. Odnosno, ona utiče na smanjenje hipokampusa, koji je zadužen za prostor i memoriju. Što znači da dolazi do smanjenja kognitivnih funkcija.
Koliko je, zapravo, uticaj ove bolest jak na psihu čoveka najbolje govori podatak da svake godine zbog depresije preko 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo.
Depresija nije samo psihička, već i fizička bolest!
Odgovor na pitanje: „kako depresija utiče na fizičko i psihičko zdravlje“ možete dati jedino ako posmatrate delovanje problema na čitav organizam.
Najnovija studija je pokazala da despresija povećava rizik od nastanka raka i kardiovaskularnih bolesti. Čak i ako ne dođe do opakih bolesti, ona toliko menja funkciju tela da nastaje niz drugih fizičkih tegoba.
Depresija uzrokuje brojne fizičke tegobe
Osim karakterističnog umora i malaksalosti česti su bolovi u mišićima, grudima i leđima. Zatim, glavobolje, vrtoglavice i gubitak svesti. Takođe, na udaru je i digestivni sistem, pa se javljaju problemi sa varenjem, dijareja i ostali simptomi koji podsećaju na stomačni virus. Opadanje kose, kao i gojenje zbog stalne potrebe za slatkšima i jakom, slanom hranom jasni su znaci depresije. Dok kod žene može doći i do izostanka menstruacije.
