Šta tačno stoji iza ove stare izreke? Neki je interpretiraju kao test sudbine, kao proveru da li je zaista bilo suđeno da dvoje ljudi budu zajedno. Ako nekoga pustite da ode, ta osoba će se vratiti ako je tako bilo suđeno, međutim…
Za osobe, koje ne veruju u sudbinu, ova izreka nema smisla. Ali ona se može protumačiti na različite načine. Ne možete nikoga prisiliti da vas voli. Morate osobi dati slobodu da odluči i odabere.
Jako je mali broj ljudi koji se zdravo vežu za drugu osobu. Većina ljudi je anksiozna i uznemirena, barem u određenoj meri. Tu je reč o povezanosti koja proizlazi isključivo iz nesigurnosti. Takve osobe se boje napuštanja, odbijanja i kritikovanja.
Anksiozna privrženost podstiče osobu da se ponaša nametljivo i žudi za društvom partnera sve vreme. Osobe koje su anksiozno privržene se često osećaju usamljeno i nesigurno kada moraju provesti vreme sami sa sobom. Zavisni su o društvu dragih im osoba i partnera.
Kada je takva osoba u vezi, očajnički pokušava da kontroliše ponašanje druge osobena različite načine. Na primer, takva osoba pokuušava da učini da se druga osoba oseća krivom zbog toga što ne provodi dovoljno vremena s njom. Vrlo brzo počne da pokazuje ljubomoru, što je još jedan način da prisile drugu stranu na provođenje vremena s njom.
Anksiozni tipovi ljudi vole da budu u vezi. Međutim, njima čak i potpuna vernost nije dovoljna da bi se mogli osećati sigurnima. Zgroženi su spoznajom da bi druga strana mogla otići.
Žele da znaju šta njihov partner radi u svakom trenutku. Jedan način da to postignu je forsiranje i iniciranje komunikacije. Neki anksiozni tipovi koriste čak i verbalnu ili fizičku agresiju kako bi na neki način prisilili drugu stranu da ostane s njima.
Ovakvo ponašanje je posledica generalne anksioznosti i potrebe za pripadanjem.Tada počinje da se stvara i potreba za time da budu i sami potrebni drugima. Oni žele da druga osoba bez njih ne može.
Ako su teskoba i nemir prisutni još od detinjstva, takva osoba neće moći da razvije zdravu privrženost u odnosu s drugima. Jedna od teorija je da će dete, koje zna kako je osećati se napušteno, pronaći različite načine da pobedi taj osećaj kroz manipulaciju drugima, kontrolu, ljubomoru i slično.
Ako dete otkrije da je potpuno zatvaranje i povlačenje u sebe, zadržavanje osećaja za sebe i emotivna izolacija najbolji način za prolazak kroz život, nastaviće da živi na takav način i biće zaista teška osoba za partnerski odnos. Ako dete otkrije da je manipulacija jedini način za sicanje prijatelja, nastaviće manipulisati ljudima. Način na koji osoba po prvi put reaguje na određene situacije uveliko određuje način na koji će reagovati na iste situacije kasnije u životu.
Iako anksiozne osobe obično ostvaraju trajnije odnose s drugima i gotovo uvek su verne, ti odnosi retko kada traju čitav život, jer je pitanje vremena kada će njihovom partneru dosaditi njihovo kontrolišuće ponašanje.
Ova izreka zapravo govori da ljubav ne možemo uzeti, posedovati niti naterati nekoga da nas voli. Lepota ljubavi je upravo u njenoj slobodi.
Što više pokušavate nekoga da zadržite, to je veća verovatnoća da tu osobu nećete zadržati. Tada se ne fokusirate na njihovu sreću, već na sebe. Postajete sebični, a ljubav je sve samo ne sebičnost.
Ako osobi koju volite ni na koji način ne ograničite slobodu i ona ipak odabere da bude sa vama ili vas napusti, to je isključivo njen izbor.
Jedini način da budete sigurni u to da ta osoba želi da bude deo vašeg života je da joj date mogućnost izbora.
Dakle, ovo opšteprihvaćeno pravilo nije nekakav test ljubavi i sudbinske povezanosti, već ispit emocionalne zrelosti osobe koja svome partneru omogućava slobodu.
