Ne sećam se zašto se to dogodilo, ali od detinjstva sam verovao da su svi ljudi dobri i sposobni. Verovao sam da se zlo može promeniti i postati dobro. Verovao sam da laž može biti iskrena. Da i odrasli mogu biti naivni. Da slabi mogu postati jaki. Pohlepni da se preobraze u velikodušne. Glupi u pametne.
Ta vera je i bila razlog zašto sam postao psiholog. Video sam ljude koji pate od poteškoća i nesreće. Od gluposti i kukavičluka. Od neznanja, nesigurnosti, slabosti, kukavičluka, zavisti, obmana i svega što nas čini jadnim.
Međutim, i od onoga što nas usrećuje – i mi pamtimo. Pogotovo kada se slabima daje moć. Kada siromašan dobije novac. Kada se dobro radi na zlu. Kada nitkov počne da voli….
Slabi
Hteo sam da pomognem onima čije patnje sam video. Želeo sam da pritisnem dugme u njihovoj glavi tako da više ne rade ono što ih je povredilo. I ja sam to učinio! Ali postoji ono jedno “ali” što mi smeta. Ti ljudi su ponovo uradili istu stvar. Ponovo su se vratili ljudima zbog kojih su patili, ponovo su išli tamo gde su ih vređali…
“Godine 2013. sam upoznala tipa. U novembru 2014. godne sam počela da se zabavljam sa njim, a nedelju dana kasnije on me prevario sa drugom devojkom. Kada sam to saznala, ostavila sam ga. Poslao mi je poruku. Tri dana me zvao i tražio da mu oprostim, rekao je da me voli, ali mu nisam oprostila.
Četvrtog dana je rekao da će se ubiti, ako mu se ne vratim. Nisam mu verovala. Nedelju dana kasnije, on je to i uradio. Ali pre smrti je slao poruke svima koje je povredio, tražeći da mu oproste i govoreći da me voli.
Mesec dana kasnije, njegovi roditelji su me okrivili za njegovu smrt!” (Priča mog klijenta)
U ovom slučaju slab je bio ovaj momak, a ne devojka. Ovo je veoma značajno: za vreme mog rada, bio sam uveren da su muškarci najranjiviji i najteže podnose rane prouzrokovane lošim vezama. Ali istina je da žene dolaze na konsultacije. Muškarcima nedostaje hrabrost da priznaju koliko su ranjivi.
Ovde je on našao nekoga ko iskreno veruje u njega, ko ga podržava, voli, ali onda se pojavilo to prokleto “ali”.
Ponovo mu je nedostajalo ono nešto, onaj neko… Počeo je da traži, što bi naš narod rekao, “preko hleba pogaču”. I desilo se nezadovoljstvo!
Postoje jaki ljudi, i postoje slabi ljudi. Slabići će uvek patiti, uvek će im nedostajati nešto, i nikad neće biti zadovoljni sa srećom, ljubavlju, zdravljem, novcem…
Slab nije onaj koji ne može, već onaj koji ne želi. To je sve. I tu nema raspravljanja.
