Istraživanja pokazuju da muškarci imaju jaču želju za osvetom, oni se svete eksplicitnije, a žene perfidnije. Najbolja osveta je da budete drugačiji od onoga ko vas je povredio, govorio je Marko Aurelije.
ZBOG nje počinju ratovi, raspadaju se brakovi, stvaraju neprijateljstva za ceo život, a jedna latinska poslovica upozorava da u njoj uživaju samo sitne i slabe duše – osveta.
Psiholozi kažu da je ona prirodni instinkt, da je stara koliko i čovečanstvo, ali da pruža samo trenutno zadovoljstvo. Na duge staze samo nas truje. Istorija je prepuna primera glava odrubljenih u znak osvete. Reputacija joj je loša, nazivaju je varvarskim činom i pozivaju da je u ime civilizacije ugušimo. Istovremeno, od malih nogu slušamo poruke “pamti pa vrati”, “oko za oko”, “ko tebe kamenom, ti njega sa dva”.
Kako onda da se ponašamo kad nam neko učini veliku nepravdu? Kad nas partner prevari, prijatelj izda, kolega zabode nož u leđa. Zašto smo u želji da vidimo neprijateljevu propast, spremni i na sopstvenu, kako je govorio Hans Kristijan Andersen? Da li se osveta isplati?
Slatka ili gorka
Naučnici nisu složni, jedni tvrde da ćemo se bolje osećati kad se osvetimo, dok drugi kažu da nam ona donosi nemir. U prilog prvoj tezi ide eksperiment u kom je učestvovalo 156 ispitanika koji su imali priliku da ubadaju eksere u virtualnu vudu lutku koja je ličila na osobu koja im je dala negativnu kritiku. Ispostavilo se da im je osvetnički čin popravio raspoloženje.
Po istraživanju Maria Golvicera, jedina situacija kad se osveta “isplati” je kad je druga strana svesna da nam je nanela nepravdu, što se dešava izuzetno retko. A zaključak istraživanja Univerziteta u Sent Luisu je da je i gorka i slatka – volimo je zato što tako kažnjavamo osobu koja nam je učinila nažao, i ne volimo jer nas podseća na prvobitni čin nepravde.
Deluje da nam je želja za osvetom urođena. Čak i oni koji ne žele sami da uzmu pravdu u svoje ruke, nadaju se da će negativca stići božja kazna. Sagovornica “Života plus”, psiholog Olivera Stojšić se ne slaže, kaže da želja za osvetom nije urođena, već je reč o nametnutom načinu razmišljanja kog nismo dovoljno svesni.
– Sam čin osvete prate emocije kao što su osećaj povređenosti, uvređenosti, sujeta, mržnja, bes, razjarenost, ljubomora, zavist, pakost. Ako znamo da su ponašanja i osećanja posledica naših misli, onda ono što nas drži u blokirajućim emocijama nije sama situacija u kojoj smo se našli, već naš način posmatranja te situacije. Mi smo odgovorni za naše misli, osećanja i ponašanja – upozorava psiholog.
RAZUMEVANjE UMESTO MRŽNjE
NEMA samo pojedinac želju za osvetom, već i čitavi narodi. Njujorčani si na ulicama slavili vest o smrti Osame Bin Ladena, Kubanci koji su utočište našli u Americi su na ulicama Majamija zaplesali salsu povodom smrti Fidela Kastra, dok su Čileanci proslavili odlazak Pinočea u večna lovišta. Nekad ona postaje sama sebi cilj što dokazuje krvna osveta u kojoj se krug osvete nastavlja dok se na kraju prvobitno nedelo i ne zaboravi.
Da nas osvetoljubivost može uništiti verovao je Konfučije koji je upozorio da pre nego što krenemo na put osvete, iskopamo dva groba. Mnogi će, ipak, sa uzdahom primetiti da je preteško oprostiti. Ali naša sagovornica podseća da se rađamo sa ljubavlju, a ne sa mržnjom.
– Ljubav isceljuje, mržnja truje. Mnogi troše vreme pokušavajući da opravdaju razloge svoje mržnje, ali ako na ovom svetu postoje osobe koje su doživele isto što i vi i uspele da oproste čak i postupke koje smatramo najtežim oblikom povrede ljudskih prava, možete i vi. Samo mislite da ne možete. Osoba koja je u stanju da oprosti, shvatila je da sebi daruje mir. I zato, izaberite ljubav jer će ona isceliti vaše rane – kaže naša sagovornica.
Lepo zvuči, ali kako voleti nekog ko nam je naneo mnogo bola? Prvi korak, predlaže osiholog, može biti razumevanje.
– Pokušajte da razumete zašto je neko postupio na određen način. Pokušajte da stvari vidite iz njegove perspektive. Razumeti osobu koja nanosi zlo drugoj osobi ne znači da podržavate, već da razumete da bol može naneti samo osoba koja i sama nosi bol. Ne morate voleti, ne morate čak ni imati kontakt sa takvim osobama, samo nemojte mrzeti. Mrzeći drugog povređujete sebe. Kad mrzite, živite u prošlosti, proživljavate isti trenutak svaki put kad sretnete tu osobu ili samo pomislite na nju. Kad nekog mrzite, to je kao da ste vi popili otrov, a čekate da drugi umre – opominje psiholog.
Umesto čekanja da otrov deluje, okrenite se sebi. Jer, najbolja osveta je da budete drugačiji od onog ko vam je naneo povredu, govorio je Marko Aurelije. Ili još bolje, poslušajte savet Frenka Sinatre: najbolja osveta je uspeh.
MUŠKARCI TO RADE OTVORENIJE
NEKA istraživanja pokazuju da muškarci imaju jaču želju za osvetom i zadovoljniji su kad vide da je neko koga smatraju nepravednim kažnjen.
– Možda samo muškarci to rade eksplicitnije, a žene prikriveno. U svakom slučaju, iza čina osvete stoji snažno osećanje ljubomore, zavisti i mržnje koje su posledica osujećenih misli – podseća psiholog.
POZITIVAN STAV
SVE kreće od misli, a naša sagovornica objašnjava koji je pravi, a koji pogrešan način mišljenja kad nam neko učini nešto nažao.
Pogrešno: Svi vi značajni ljudi sa kojima sam ja u odnosu i družim se, morate pod svim okolnostima i u svako doba da postupate prema meni lepo, ljubazno, obzirno, pravedno i onako kako ja zaslužujem. Ako ne postupite tako, vi ste pokvarene, loše i bezvredne osobe koje ne zaslužuju dobar život i treba da budu ozbiljno kažnjene zbog svog gnusnog ponašanja prema meni ovako plemenitom.
Ispravno: Svi vi značajni ljudi do kojih mi je stalo, bilo bi poželjno da uvek postupate prema meni lepo, ljubazno, obzirno i pravedno, ali to ne znači da mora da bude tako. Iako ste se poneli prema meni kako nisam očekivao, to vas ne čini u potpunosti lošim i bezvrednim ljudima. Vaše neadekvatno ponašanje prema meni nije odraz ni moje ni vaše vrednosti. Osećam da nisam zaslužio ono što ste mi učinili. Ne mogu vam dati mesto u svom životu koje ste ranije zauzimali, jer bih tako izdao poštovanje i ljubav koje imam za samog sebe. Opraštam vam tako što vam ne želim nikakvo zlo i želim da znate da vas u suštini volim i oslobađam. Zahvalan sam vam na lekciji koju ste me naučili i želim vam svako dobro u životu.
Izvor: novosti
