Svako od nas se bar nekad suočio sa kritikama drugih. Ogorčenost je u nekim situacijama bukvalno nepodnošljiva, pogotovo ako vas vaši najmiliji kritikuju.
Međutim, psiholog Marina Melija smatra da se svaka kritika može okrenuti u svoju korist ako koristite formulu „da — ali — hajde…“ Ona je ovaj efikasan mehanizam opisala u svojoj knjizi „Uspeh je lična stvar“.
Prvi korak. Recimo: “Da!”
Kada čujemo pritužbu protiv sebe, u kojoj god formi ona bila izrečena, moramo pre svega da se nosimo sa prvom emocionalnom reakcijom i da priznamo pravo druge osobe na tu tvrdnju, na sopstveno mišljenje.
Iz našeg iskustva znamo da nije lako odlučiti se na žalbu. Ako je druga osoba skupila hrabrost i rekla nam šta joj se ne sviđa, to znači da je raspoložena za dijalog i da je spremna na saradnju.
Mnogo je više iskrenosti i poštovanja u takvom ponašanju nego u ćutanju i pohvalama. Uostalom, oni kojima nije stalo do nas i naših problema neće ih razumeti, radije će formalno hvaliti ili jednostavno ćutati. A želja da se „radi na greškama“, naprotiv, ukazuje na brižan odnos prema onome što radimo i prema sebi.
Stoga je važno shvatiti izraženu negativnost, pokazati spremnost za slušanje i diskusiju. Možete čak stati na stranu druge osobe i reći: „Da, to je važno pitanje“.
Na kraju krajeva, kada se neko žali, on očekuje da bude odbijen – takva je naša priroda. Ali kada čuje „hvala” umesto intenzivnog otpora, nalazi se u stanju „pozitivne zbunjenosti”. Nestaje anksioznost i napetost koju je imao u trenutku podnošenja kritike, a postoji prilika da se vodi miran, temeljan dijalog.
Iste reči, ali sa drugačijom psihološkom konotacijom — kada zapravo ne iznosimo nikakve tvrdnje o sebi, već se samo formalno slažemo sa njima i izgovaramo fraze — mogu se shvatiti čak i kao ismevanje.
Rekavši “Da!” kao odgovor na tvrdnju, spremni smo da saznamo šta se tačno dogodilo: „Bio bih vam zahvalan ako biste objasnili šta se dogodilo.” Počinjemo da budemo konkretniji i da se upuštamo u pravi dijalog.
Drugi korak. “Ali…”
Kada razumemo tuđe mišljenje, vreme je da se okrenemo svom. Tvrdnje se ne poklapaju uvek sa našim razumevanjem situacije. Zato je važno da iznesete svoj stav, pružite argumente i kontraargumente.
Ali ovo bi trebalo da bude objektivna informacija, a ne pokušaj da se opravda. Tako će naš sagovornik videti da pokušavamo da shvatimo šta se dogodilo.
U stvari, ljudi su spremni da prihvate mnoga „preklapanja“ i „nedoslednosti“ ako im se s poštovanjem objasne razlozi za ono što se dogodilo i ako se važne činjenice iznesu na diskusiju. Ovo će omogućiti drugoj osobi da iznova sagleda situaciju i uzme naše mišljenje u obzir.
Naše „ali“ nam pomaže da ne skliznemo u poziciju „šta god hoćeš“.
Treći korak. “Omogućava…”
Kada smo saslušali tvrdnju i izneli svoj argumentovani stav, važno je da „dođemo do zajedničkog rešenja” i pokušamo da donesemo zajedničku odluku.
Da bi čovek shvatio da smo „na istoj strani barikada“, potrebno je da da konkretne, konstruktivne predloge.
Ako na žalbu odgovorimo u ovom nizu „Da – ali – hajde…“ – onda negativna povratna informacija radi za nas i pomaže nam ne samo da naučimo mnogo korisnih stvari i nešto ispravimo u svom radu, već i da poboljšamo naš odnos sa drugom osobom.
