Tema ove pesme je ljubav iskazana diskretno, u nagoveštajima, kao čežnja, očekivanje i nadanje…
Desanka Maksimović jedna je od najznačajnijih srpskih pesnikinja, rođena 16. мајa 1898. godine u Valjevu. Bila je takođe i pripovedač, romanopisac i značajna autorka dečjih priča.
Njena pesma Strepnja govori o ljubavnom žaru za koji ona misli da je najlepši dok ostaje u mislima i osećajima.
Pesma je nastala u vreme pesnikinjine mladosti, kada se peva o ljubavi, najlepšem i najplemenitijem ljudskom osećanju.
Desanka Maksimović ne peva o ljubavi otvoreno, nema u njenom pevanju ni ljubavnih scena ni čulnosti, ona peva o nagoveštajima ljubavi, o čežnjama, predosećanjima i strepnjama.
Njeno pevanje je smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho kazivanje: ono nije upućeno masi nego sagovorniku, ono je poveravanje ili ispovest, prijateljska reč upućena prijatelju.
Nigde u poeziji ove pesnikinje, bilo o čemu da peva, o ljubavi, rodoljublju, prirodi, ljudskom stradanju i patnji, nema jakih reči i podignutog tona, nema oratorskog nastupa i estradne intonacije, ali uprkos tome pesma Strepnja je na recitatorskim takmičenjima najčešće recitovana pesma.
STREPNJA
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra’.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k’o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva.
