Neke rečenice imaju posebnu težinu i vrednost – one deluju pozitivno i razvijaju socijalnu inteligenciju vašeg deteta.
Možda ste kao roditelj svesni koliko je s decom važno razgovarati. Možda se zaista i trudite da puno razgovarate sa svojom decom, ali neke rečenice imaju posebnu težinu i vrednost – one deluju pozitivno i razvijaju socijalnu inteligenciju vašeg deteta.
1. Volim te, bez obzira na to što si uradio. Sve do otprilike desete godine deca ne mogu da razlikuju i rečenice: „Mama ne voli kako se ponašam“ i „Mama me ne voli“. Za njih je to jedno te isto. Zato budite dosledni u tome da detetu ponavljate kako ga volite bez obzira na sve.
2. Uspećeš. Verujem ti! Vaš zadatak je da bodrite dete kad posustaje i da mu postavite ciljeve tako da su mu oni dostupni. Porodični život svakodnevno pruža mogućnost da dete uspešno izvrši svoje zadatke. To može biti odevanje, postavljanje stola, pomaganje pri kupovini…
3. Nema veze ako pogrešiš. Ne možete očekivati od dete da ne greši. Svi grešimo i kroz greške učimo. Nije važno što dete ima poteškoća u učenju vožnje bicikla bez pomoćnih točkića ili ne zna lepo da oboji crtež, već je važno da negujete želju i volju da isprobava nove stvari i ne plaši se neuspeha.
4. Podeli sa drugim. Deca su rođeni egoisti i ponekad se pitamo, posmatrajući ih kako se bore za sebe, da neće nikada naučiti da dele nešto svoje sa drugima. Za početak moraju da nauče kako da tumače tuđe emocije i reaguju na njih posmatrajući odrasle. Kad roditelji posreduju u tumačenju emocija, tada tuga, ljutnja, bespomoć, strah, veselje, sreća drugih neće prolaziti pored deteta, već će ono učiti o tim emocijama.
5. Reci ‘hvala’. Osnove lepog ponašanja dete uči kdo kuće, od svojih roditelja. Zato češće koristite reč ‘hvala’.
6. Ne znači NE! Zabraniti detetu nešto, znači da se sigurno izlažemo konfliktu. Deca ispituju gde smo slabi, jesmo li umorni ili koriste svaku publiku. Svaki put kad popustimo, dete neće naučiti ništa korisno, zato budite istrajni.
7. Pogledaj šta si uradio/la. Detetu je rečenica: „Dobro si to uradio!“, u principu, besmislena. Naime, deca često ne znaju kako su uspela nešto da naprave i uče ponavljajući određenu veštinu više puta. Zato im radije recite, na primer:“Vau, sam si se popeo na ljuljašku!“
8. Meni se uvek možeš obratiti za pomoć. Deci moraju da osećaju da je svet sigurno mesto. Sigurno mesto je u krilu roditelja koji uvek mora biti dostupan. Kako dete raste, sigurnost pruža roditelj koji je na oprezu, ali koji dopušta razvoj detetove samostalnosti.
9. Dobro to radiš, samo nastavi. Previše kritike i korigovanja ne pomaže jer ionako moramo sami da isprobamo i pokušamo nešto da uradimo dok sami ne uspemo i ne shvatimo. Tako je i sa decom. Zato dopustite detetu da kroz praksu nauči.
Izvor: detinjarije
