Oprosti mi sistemu, sklepani Frankeštajnu loše prišivenih pozajmljenih delova, što sam te provalila. Što ti se smejem, onda kada se najviše kurčiš da si za narod uradio nešto i da će nam biti još bolje. Što ti se smejem u lice, onda kada misliš da si me unizio i vratio nekoliko koraka unazad ko onomad kad sam prala šajbne i nudila sir sa diplomom. Oprosti što me ne lomiš, već me jačaš.
Oprosti što su mi ruke čiste iako se s tobom petljam svakodnevno. Što mi se obrazi još uvek rumene koliko god ti pokušavao da ih otvrdneš ko onim dupeliscima i ljigama što za sramotu ne znaju. Oprosti mi što još uvek mogu da se zastidim. Oprosti što mogu mirno da spavam i da ulicom idem podignute glave. Oprosti što nisam poverovala u tvoju krilaticu „od poštenja nema ništa“. Oprosti što meni i tebi ništa i poštenje nema isto značenje.
Oprosti što nisam postala ogorčena, a mogla bih to biti.
Oprosti što nisam potonula, a mogla sam odavno.
Oprosti što se nisam prokurvala telom i dušom, jer to si očekivao.
Oprosti što se nisam stopila u masu da me lakše u stadu vodiš.
Oprosti što još uvek nisam pobegla.
Oprostite mi „biznismeni“, političari i funkcioneri uvaljeni na državne jasle što nisam pristala na pravila vaše igre u kojoj bih morala da se spustim na kolena iz nekoliko razloga. Oprostite što nisam pala na priču „ja tebi, ti meni“, što prezirem pijačarska cenjkanja u kojima vi nudite nešto što nije vaše (posao u državnoj firmi), a od mene tražite ono što je moje (telo).
Oprostite što mi je sve u vezi vas otužno, i taj veliki sat, i ta prepeglana košulja i to odelo, i taj džip, i taj podvaljak, i taj stomak, i taj prepotentni smeh, i taj hod i ta žvaka u ustima, i taj stav „bitan sam“.
Oprostite što mi niste ni najmanje lepi, onda kada mislite da vam se svi dive i da bi svaka sa vama u krevet.
Oprostite mi starlete što ne gledam vaše velike sise, guzice i ogromna usta. Što mislim da ste predosadno nametljive i apsolutno nezanimljive, i vrlo loš primer onim curicama koje vas prate na društvenim mrežama. Oprostite što me ne zanima koga ste smuvale, kome u krilu igrale, od koga na splavu šampanjac dobile, koliko u svoje telo uložile.
Oprostite mi što još uvek ne shvatam da li je starleta zanimanje ili hobi, ili vi naprosto spajate „lepo i korisno“.
Oprosti mi Mitroviću što ne gledam „Zadrugu“. Što ne znam koga si uveo i kome si koliko za brukanje platio i u čitav projekat uložio. Oprosti što pripadam još uvek postojećoj trezvenoj manjini koja Pink ne gleda već godinama.
Oprosti što ne mislim da bilo koji rijaliti program otvara oči i preseca stvarnost, jer ona je odavno presečena i stvari su odavno, i bez pijane golotinje, seksa i svađa, vrlo jasne.
Oprostite mi „vernici“ što mislim da snaga vere leži jedino u želji da menjaš sebe da bi drugima i sebi bio bolji, a ne u guranju za granu osveštanog badnjaka i u veličini krsta što ga oko vrata nosate dok u svojoj glavi loše misli hranite.
Oprostite mi popovi što vas sve ređe sa duhovnim povezujem.
Oprosti mi „komšiluku“ i čaršijo što sa vama ne pijem kafu. Što ne preturam po tuđim životima, grubo zaboravljajući svoj. Pa da mi Zadruga, i politika, i biznismeni, i sistem dođu kao opravdanje za sve loše u životu. Oprostite što vam se ne pravdam. Što vam račune ne polažem. Što mislim da se stvari menjanju promenom sebe. Što mislim da ne želite da promenite sebe. Što verujem da ste licimeri koji dižu buku, bez želje i snage da zaista nešto menjanju. Što sam sigurna da vam je ovako lakše.
Oprostite mi svi vi koji mislite da je laktanje način. Da je poltronstvo način. Da je „kraduckanje“ način. Da je galama način. Da je kurvanje dušom i telom način. Da je senzacija način. Da je nekultura način. Da je nevaspitanje način. Da su glupost i nepravda način. Da je priklanjanje vladajućima način. Da su letargija i prepuštenost način. Da je apatija način. Da su sise, guzice i natekla usta način. Da je velik novac način. Da je gacanje preko živih način. Da je stapanje sa većinom načinom.
Oprostite mi što sam sačuvala malo zdravog razuma da shvatim da sve ovo nabrojano ne može biti i nije pravi način.
AUTOR/KA: JOVANA KEŠANSKI
Izvor: lolamagazin
