Kada muškarac i žena odluče stupiti u brak i zajednički život, obično to čine s nadom i ljubavlju, nikada ne predviđajući da bi se jednog dana ta ljubav mogla izgubiti.
No, nažalost, to se ponekad dešava, iako nitko ne ulazi u brak s tom namerom. Sećam se dana kada sam te prvi put upoznala. Tvoja unutarnja i spoljašnja ljepta su me očarali. Imao si takav životni stav i ambiciju da me inspirišu. Tvoja odlučnost da ostvariš svoje ciljeve bila je nešto što me privuklo prema tebi.
Također si uvijek ispunjavao svoja obećanja, i u tvojim postupcima i riječima, uvijek sam osećala tvoju duboku ljubav i predanost. Naš brak i rođenje dece bili su trenuci sreće i radosti. Međutim, kako su godine prolazile, počela sam primećivati promene u tvom ponašanju. Tvoj interes za mene polako je nestajao, a tvoja pažnja bila usmerena na telefon i druge stvari.
Naši razgovori postali su sve kraći i ređi, a veče koje provodimo zajedno postalo je tišina i distanca. Sećam se da smo nekada strasno želeli jedno drugo, ali sada se to čini kao davna prošlost. Bojim se da više nikada nećemo imati strast i bliskost koju smo nekada imali. Sada se čini da samo želiš da spavaš i odmaraš.
Iako oboje radimo puno radno vreme i doprinosimo kućanstvu, čini se da je teret domaćinstva uglavnom pao na moja ramena. Osjećam se preplavljeno i umorno. Ponekad ti trebam, ali tvoja podrška i pomoć izostaju. Pitam se gdje je nestao čovjek u koga sam se zaljubila, čovek koji je uvek bio tu da mi pomogne u svemu. Sada ljudi oko nas primjećuju koliko je naš brak postao narušen.
Znam da i ja nosim svoj dio odgovornosti za ovo stanje, ali ne želim da sva krivica padne na mene. Želim da naš brak bude ono što je nekada bio. Želim da se ponovno zaljubimo jedno u drugo, da budemo srećni, i da naša deca odrastaju u srećnoj i zdravoj porodici. Ali, plašim se da uz tebe to neće biti moguće.
Osećam duboku tugu zbog djece, tebe, i nas. Žao mi je zbog života koji smo mogli imati, ali ne želim više živeti u ovom mučnom odnosu. Uvek sam sebe smatrala snažnom osobom, ali ako nastavim ovako, slomiću se. Mislim da je vreme da priznamo da ovako više ne možemo i da se rastanemo kao odrasli ljudi. Bolje je priznati poraz i krenuti dalje, nego živeti u braku u kojem nijedno od nas nije srećno.
