Svako jutro kada se probudim ja imam dva izbora, započinje priču ova vremešna žena.
Do 8 izjutra, 92-godišnja baka po imenu Tatjana već je obučena, diskretno našminkana, uredno očešljana. Spremna je da se preseli u starački dom.
Muž joj je nedavno preminuo, pa sada nema drugi izbor. Uprkos satima i satima strpljivog čekanja, ozbiljno i nepomično je sedela, a osmehnula se samo jednom – kada joj je saopšteno da je njena soba spremna.
Na putu ka liftu, medicinska sestra je objasnila kako će njena mala soba izgledati. Imaće zavese koje liče na prozore.
“O, dopašće mi se zavese“, bilo je prvo što je baka Tatjana rekla i to sa entuzijazmom deteta koje je upravo dobilo igračku o kojoj je maštalo.
Sestra se uplašila preuranjene reakcije i mogućeg kasnijeg razočaranja, pa je oprezno rekla:
“Sačekajmo da ih prvo vidite. Možda vam se ne dopadnu”.
“Nije važno. Sreća je ono što unapred odlučite. Kako moja nova soba izgleda ne zavisi od rasporeda i izbora nameštaja, već od načina na koji moj mozak funkcioniše. Tu odluku donosim svakog jutra, čim se probudim.
