Zapanjen sam i inspirisan neverovatnom snagom i odlučnošću žena koje skupe hrabrost da napuste ono što im više ne služi.
To može biti sused, prijatelj, učitelj, kolega, pa čak sestra ili majka.
Svedoci smo njihove borbe i tuge, pitamo se zašto ostaju, ali također znamo da ih ne možemo prisiliti da odu. Mi se samo nadamo da će jednog dana videti u sebi beskonačan potencijal i imati hrabrost da nađu svoju sreću.
Bilo da je posao, ljubavna veza, grad ili jednostavno život koji ih neispunjava ili zadržava nazad.
Trenutak kada shvate svoj potencijal i svoju vrednost je mnogo moćnije, nego bilo šta što im možemo reći.
Neprocenjivo je.
Ako ste ikada preispitali svoju situaciju i pitali se da li je vreme da odete, razmislite šta se desi da žena konačno ode i upitajte se da li vam bilo koja od ovih izjava zvuči poznato.
Nekada je bila sretna. Postojalo je beskonačno mogućnosti – ljubav koju su delili je bila duboka i moćna – želela je očajnička da uzburka to ponovo.
Na početku, bilo je divno i radosno, jer su istraživali nove stvari zajedno, a ona je učila toliko toga o sebi.
Sećala se zabave koju su imali i koliko je bila ispunjena. On je bio sve što je želela.
Njeni prijatelji i porodica su govorili koliko je bila srećna, kao da su joj zavideli na radosti kojom je zračila. I oni su to želeli, samo je tako pomislila.
Kada su stvari počele da se menjaju, osećanja da blede, pitala se gde je krenulo po zlu. Nadala se da ako vrati stvari nazad da će biti opet jaki.
Bila je uznemirena sa sobom, nekako je osećala da je ona kriva.
Osećala je da time što ostaje pokazuje svoju posvećenost i bojala se da ode prerano, pada se kaje onda ceo život.
Čekala je da se stvari poboljšaju. Bila je optimista da će se stvari promeniti.
Mnogo puta se preispitivala da li treba da ode. To je bio prvi znak da je trebalo.
Umesto toga, tražila je znake da bi ostala. I ponekad, kada bi tražila dovoljno jako, našla bi ih.
Znala je, na neki način, da se pomiruje sa tim, ali i dalje se pitala da li nešto može biti bolje.
Osim toga, nije bilo strašno i još uvek je bilo par dobrih stvari. Drugi su sigurno imali gore, nalazila je opravdanje.
Osetila je neku sigurnost znajući šta da očekuje, kao da ugodnost donosi sreću. To se nije desilo.
Imala je mnogo načina da racionalizuje zašto treba da ostane.
Bila je uplašena zbog toga što napušta i zabrinuta šta sve može da izgubi ako ode. Ali nije razmatrala koliko će je koštati ako ostane.
Počela je da otkriva hrabrost i snagu za koju je znala da oduvek ima. Merila je rizik.
Sada, bila je umorna. Poražena. Ogorčena. Odustala je od svoje moći i sreće i znala je da je otišla predaleko.
Razgovarala je sa prijateljima i okupila ljude oko sebe. Podržavali su je. Oni su to uvek radili.
Znala je koliki potencijal ima i koliko će je odluka da ostane povrediti.
Više nije osećala krivicu da je uradila nešto loše. I nije.
Dosta joj je svega. Shvatila je da joj više ništa ne služi. Bila je tužna, povređena i frustrirana.
Dala je sve dok ništa nije ostalo da da. Želela je da bude nasmejana i da se osmehne opet, kao kada je sve počelo.
Znala je da je neizbežan odlazak, ali nije znala kada. Nije znala kako. Znala je da odugovlači.
I pitala se šta čeka.
Ali konačno, otišla je. Tuge je bilo previše, stres je bio ogroman i to je povređivalo.
Bilo je vreme da se krene dalje, a ona je pronašla snagu. Shvatila je da je samu sebe zadržavala nazad.
Nakon odlaska, bila je preplašena. Kako će se snaći? Ko bi bila bez tog dela njenog života koji je imala toliko dugo?
Uzdigla se, skupila je hrabrost i verovala je u sebe. Znala je da je jaka, znala je da će preživeti sve to.
Razmišljala je o tome ko je bila pre nego što je bila slaba i koliko je bila neverovatna i uspešna. Kako je živela bez straha – puna radosti i strasti prema životu.
Našla je inspiraciju u tome.
Kada je sve bilo rečeno i učinjeno, osećaj je poput udisaja svežeg vazduha. I ponovo se nasmejala. Baš kao što je znala da hoće.
Preživela je i dokazala je svoju snagu. Ne drugima, već samoj sebi. Postala je svesna koliko je žrtvovala i koliko je bila nesrećna.
Život je počeo da se odvija oko nje i sreća je bila tu. Nije morala da je traži raširenih ruku kao što je to mislila.
Sreća je našla nju.
Ona i dalje čuva lepa sećanja, ali je odlučila da zaslužuje da bude bezuslovno srećna. Odlučila je da njen život čisto blaženstvo i da ne treba više da racionalizuje njene izbore.
Izvor: besnopile
