Kad sam se udala za svog supruga, znala sam da ulazim u novu porodicu, sa svim izazovima koje to nosi. Međutim, nisam očekivala da će jedan od tih izazova biti moja svekrva. Sve je počelo jedne večeri kada smo imali porodičnu večeru kod njih. Svekrva me povukla u stranu i hladnokrvno mi rekla da je njen sin mogao bolje da izabere i da sam ja sve ono čemu se ona nije nadala.
Ovaj komentar me je pogodio kao grom iz vedra neba. Znala sam da nismo uvek bile na istoj strani i da su naše razlike bile očigledne, ali nisam očekivala tako direktnu osudu. Osećala sam se poniženo, nepoželjno i kao da nikada neću biti dovoljno dobra za njenu porodicu.
Prvo što sam uradila bilo je da sam se povukla u sebe. Počela sam da preispitujem svaki svoj korak, svaku odluku koju sam donela. Pitala sam se gde sam pogrešila i šta sam mogla da uradim drugačije. Osećala sam se kao uljez u sopstvenom životu.
Međutim, nakon početnog šoka i bola, počela sam da razmišljam racionalno. Shvatila sam da njeni komentari više govore o njoj nego o meni. Ona je imala viziju savršene snahe koja bi se uklopila u njene standarde, a ja sam očigledno bila daleko od te slike. Ali to ne znači da nisam vredna ili da ne zaslužujem ljubav i poštovanje mog supruga.
Razgovarala sam sa svojim suprugom o tome šta mi je njegova majka rekla. Bio je šokiran i povređen zbog mojih osećanja. Podržao me je i rekao da me voli zbog toga ko sam ja, a ne zbog toga što njegova majka očekuje od mene. Njegova podrška mi je bila ključna. Shvatila sam da brak nije samo između mene i mog supruga, već da je i on veza između dve porodice, sa svim dobrim i lošim stranama koje to nosi.
Počela sam da postavljam granice. Bilo je važno da zaštitim svoje mentalno zdravlje i sreću. Prestala sam da se trudim da je zadovoljim i fokusirala sam se na izgradnju odnosa sa suprugom. Na kraju krajeva, naš brak je bio najvažniji. Počela sam da ignorišem negativne komentare i da se fokusiram na pozitivne aspekte svog života.
Nije bilo lako, ali sam naučila da se izborim sa njenim kritikama. Prihvatila sam da ne mogu da kontrolišem njeno mišljenje o meni, ali mogu da kontrolišem kako reagujem na to. Naučila sam da budem samopouzdana i da verujem u sebe. Možda nisam ono čemu se ona nadala, ali sam sigurna da sam prava osoba za svog supruga.
