„Sine…vrata ove kuće su ti uvek otvorena…a bude li te ikad takao onaj tvoj…samo dođi…pogledaj me…i zagrli …ne moraš mi nista reći..slomiću mu svaku kosku u telu“…reče moj automehaničar…pre neki mesec…pričajuci o ćerki…pred udajom…
Ćelav….neobrijan…gojazan…u prastarom kombinezonu…skroz zaflekanom od ulja…sa crtom od znoja i prašine po sred čela…i „zakrvavljenim očima…sa dušom“…
Veliki sam fan psihoterapije…
Obožavam sve što ima veze sa njom…
Kongrese, seminare, edukacije i radionice…
Predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom…
Međutim…
Najviše volim što se pomenuta nauka…ili možda „tajna veština“ može naći svuda…u svakoj ljudskoj interakciji…ili mestu…
U filharmoniji…pozorištu…kafani…šetalistu košarkaskom terenu…
Pa i u automehaničarskom kanalu…
Dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine…da bi prehranio i iškolovao svoje čedo…drzi predavanje o vaspitavanju ćerki…
I nema tog profesora univerziteta i knjiskog moljca koji bolje poznaje materiju…i ko je učio sa više razumevanja…ljubav i odanost prema porodici…cucajući to pile s njegovim očima…u rukama crnim od ulja…nakon 12 časovnih smena…u kanalu…
Šta mislite…
Da li će ta devojčica biti maltretirana?
Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku?
Da li će misliti da nema spasa…propiti se i navući na tablete?
Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest?
Levitirajući između pakla u braku…i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva…
Ili će shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku…
Da ima alternativu…
Da ima taju…
Bez svih zuba…
Ali sa velikim srcem…ogromnom dušom…i još većim rukama…koje će je braniti…od svega…i svačega…
A čim ne mora…
To je sasvim drugi padež…
Njena sreća je tada samo njena stvar…
I zavisi od njenih ličnih preferencija…
Ali zato njena tuge…
Uvek ima s kim podeliti…
A tuge koje se dele…
I nisu toliko strašne…
Izvor FB
Izvor: buka
