Prestani da koristiš lift već danas.
Prestani da kad stojiš pred ogledalom tražiš samo ono što ne valja.
Prestani da pričaš o ljudima samo loše, posebno kad nisu prisutni.
Prestani da kukaš.
Prestani da konstantno razmišljaš o onome što nemaš.
Prestani da tražiš sijede.
Prestani da mu nabrajaš samo ono što nije dobro uradio.
Prestani da jedeš rođene živce, rođene usne, rođene nokte.
Prestani da se porediš.
Prestani da govoriš “mogu” kad ne možeš, “hoću” kad nećeš, “važi” kad ne važi.
Prestani da jedeš s nogu.
Prestani da piješ gazirano, odmah sad.
Prestani da guglaš simptome.
Prestani da u glavi arhiviraš samo ono loše što su o tebi rekli.
Prestani da moraš da budeš srećna.
Prestani da suzdržavaš suze.
Prestani da više vjeruješ njemu nego svojim očima.
Prestani da se praviš da taj slon na sred sobe ne postoji.
Prestani da odbijaš pomoć ljudi koji ti mogu pomoći.
Prestani da pokušavaš da budeš najbolja.
Prestani da misliš da si nezamjenjiva.
Prestani s tim da svaku kritiku doživljavaš kao atak na sopstvenu ličnost. Ko zna, možda te nečemu i nauči.
Prestani da stalno buljiš u telefon.
Prestani da za svaki pokret zoveš taksi, hodaj.
Prestani da kupuješ ono što ti ne treba, samo da bi nešto potrošila.
Prestani da čekaš ponedjeljak.
Prestani da pokušavaš da ih promijeniš.
Prestani da ljudima na nos nabijaš gramatičke greške.
Prestani da istražuješ sadašnju bivšeg.
Prestani da jednim dupetom sjediš na dvije stolice.
Prestani da za stvari o kojima pojma nemaš govoriš kako su super (ili nisu).
Prestani da tražiš, pusti nek te nađe.
Prestani, samo prestani.
Pa za 3 sedmice od prestanka samoj sebi aplaudiraj.
Jer samo hrabri, spremni, veliki, snažni prestaju.
Piše: Brankica Raković
Izvor: lolamagazin
