Boliš me…
Kao što me odavno niko nije boleo. Boli me kad mi srce preskoči na spomen tvog imena. Stane na sekundu. Boli me svaki deo duše kad se setim šta smo mogli da imamo, a nismo. Boli me što smo postali stranci. I kad se setim početka.
Boli me svaka poruka, svaki poziv. Svi oni dani kad sam mislila da ćemo uspeti. Da smo jedno za drugo. Boli me kraj koji je došao brže nego što sam ga očekivala. Svaki tvoj pogled koji sam uhvatila od tada. Svaki zagrljaj koji sam želela da ti ukradem. Svako pitanje koje bih volela da ti postavim, a plašim se odgovora.
A najgore je saznanje da ne prolaziš. Da to što te ne viđam ne pomaže. Da svaki naš susret boli sve jače, umesto da bol vremenom prestaje. I gde je sada ono vreme koje leči sve? I zar ne bi trebalo da ono što je daleko od očiju bude daleko i od srca? Kod mene, izgleda, ne funkcioniše ni jedno ni drugo…
Boliš me…
