Stogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao “Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”. Ovo je bila kazna u smislu da je morala odmah da prekine šta god je radila, ali je njen cilj bio da je zaokupi i da mu pruži mentalni izazov.
I delovalo je. Osim što joj je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ju je da, kad god joj je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao. Postala je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo “enciklopedijskog” znanja.
Još jedna dobra strana ovakve kazne, primćuje Vilijemsova, jeste što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.
Vilijemsova današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primene na modernu decu:
1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.
2. Dodelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.”
3. dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”
Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Rini Vilijems.
Izvor: detinjarije
