U poslednje vreme, sve je više ljudi koji pate od nekog oblika poremećaja rada štitne žlezde.
Oboljenje štitne žlezde jedan je od najčešćih zdravstvenih problema koji lekari mogu da konstatuju u savremeno doba. Izgleda da postoji epidemija bolesti vezanih za štitnu žlezdu, a one se sreću i kod sve mlađih pacijenata.
Žene su u većem riziku nego muškarci, naročito posle porođaja ili tokom menopauze. Imati problem sa štitnom žlezdom znači da je mnogo teže gubiti na kilaži, ali ovaj problem može da životno utiče i na druge načine – veći umor i opstipacija.
Takođe, može se osećati depresija, problem oko zadržavanja tečnosti ili javljanje suve kože. Ako su vas neki od ovih simptoma već zabrinuli, treba znati da i određena hrana može negativno da utiče na zdravlje štitaste žlezde.
Za zdravu funkciju ove važne žlezde, a samim tim i efikasnog metabolizma, potrebno je u ishrani izbegavati sledeće namirnice:
Gluten
Većina problema sa štitastom žlezdom uzrokovani su autoimunim bolestima. To znači da imuni sistem proizvodi antitela koja izazivaju štetnu funkciju ove žlezde. Štitasta žlezda može postati neaktivna – Hašimoto tireoiditis, ili previše aktivna – Grejvs-¬Bazedovljeva bolest.
Gluten je snažan pokretač autoimunih bolesti kod genetski osetljivih ljudi. On izaziva velike upale u telu, a kod nekih ljudi može da izazove njihov imuni sistem da proizvodi antitela koja napadaju svoje organe ili tkiva.
Uklanjanje glutena iz ishrane trebalo bi da pomogne da se poboljša zdravlje štitne žlezde, a takođe može smanjiti i rizik od nastanka neke druge autoimune bolesti. Gluten se nalazi u pšenici, raži, ječmu, spelti i mnogim prerađenim namirnicama.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi takođe mogu da stvore dosta upala u telu. Mnogi ljudis matraju da se mlečni proizvodi teško vare i oni su čest uzrok sindroma iritabilnog creva, nadimanja i želudačnog refluksa. Ako mlečni proizvodi ometaju probavu, to znači da neće doći do apsorpcije hranljivih materija iz obroka na adekvatan način.
Ove namirnice takođe mogu da podstiču rast štetnih mikroba u digestivnom traktu. Protein u mlečnim proizvodima se zove kazein i kod mnogih ljudi on pogoršava već postojeće autoimune bolesti jednako kao i gluten. U te namirnice spadaju kravlje mleko i razne namirnice napravljene od njega, kao što su sir, sladoled ili jogurt.
Šećer
Već je poznato da šećer loše utiče na zdravlje, a ujedno ima loš uticaj i na štitnu žlezdu. To se dešava zbog destruktivnih efekata koje šećer ima na imuni sistem. On pojačava upale u ljudskom telu i pogoršava autoimune bolesti. Šećer pospešuje rast svih vrsta štetnih patogena ustomaku i podstiče crevnu infekciju.
Ako je čovekova crevna flora obrasla štetnim mikrobima, oni rasplamsavaju zidove creva i izazivaju žarište koje je pokretač svih autoimunih bolesti. Glutamin je odličan kao pomoć u izlečenju oštećenih creva izazvanih šećerom ili drugim faktorima.
Stevija i ksilitol spadaju u prirodne zaslađivače i korisna su zamena za šećer, a takođe i male količine meda ili prirodnog javorovog sirupa mogu da budu odličan izbor.
Velike količine sirovog povrća iz reda krstašica
U porodicu povrća krstašica spadaju kupus, brokoli, karfiol, kelj, prokelj i druge slične vrste.
Ovo povrće zdravo je za ishranu, ali ne treba preterivati u konzumiranju u sirovom stanju. Krstašice sadrže supstance koje se zovu goitrogene.
To su jedinjenja koja mogu da inhibiraju apsorpciju joda od strane štitne žlezde. Jod je ključna komponenta u proizvodnji tiroidnih hormona i ako nema dovoljno joda u ishrani, jednostavno neće moći da se proizvede dovoljno hormona štitne žlezde.
Većina ljudi pati od manjka joda, jer ne jedu dovoljno hrane koja je bogata ovim mineralom. Konzumiranje mnogo povrća koje sadrži goitrogene čini ovu situaciju još gorom. Jod se nalazi u morskoj travi i divljim plodovima mora (ne i kod uzgajene ribe), a ljudi nedovoljno jedu ovakve namirnice.
Industrijska ulja od semena
Ovo se odnosi na biljna ulja, kao što je kukuruzno ulje, suncokretovo, sojino, pamučno, uljane repice, semenki grožđa ili pirinčanih mekinja. Ova ulja su visoko vredna u smislu nezasićenih masti. Ljudsko telo zahteva ovaj tip masti, ali problem sa ovim uljima je što neke druge osetljive masti mogu biti oštećene.
Proces ekstrakcije uzrokuje da se nezasićene masti oštete i oksiduju. Ako se ove masti upotrebljavaju u kuvanju, one postaju oštećene još više.
Ovakve oštećene masti stvaraju velike upale u telu, jer se ponašaju kao slobodni radikali i prouzrokuju habanje i pukotine u organima i tkivima.
Zdrave masti koje se moraju uključiti u ishranu nalaze se u maslinovom ulju, makadamija ulju, avokadovom, orahovom, kokosovom, kao i u različitim vrstama masne ribe.
Soja
Iako je postojalo uverenje da je soja zdrava u ishrani, danas je sve više razloga za to da se ona izbegava. Najpre, zato što veliki zalihe soje u svetu dolaze od genetski modifikovanog semena.
Takođe, soja je vrlo teška za varenje, ali iako sadrži priličnu količinu proteina, ljudsko telo apsorbuje vrlo malu količinu tog proteina zbog enzimskih inhibitora koji se nalaze u soji.
Lektini u ovoj biljci izazvaju iritaciju sluzokože gastrointestinalnog trakta i pogoršavaju stanje onih osoba koje imaju neku autoimunu bolest. Soja je isto tako izvor goitrogena koji inhibiraju apsorpciju joda.
