Njegove knjige mnogima su promenile život, a čuveni psihijatar i nagrađivani pisac Irvin Jalom promišljao je život i njegove izazove na fascinantan način.
Neka od najpoznatijih dela ovog višestruko nagrađivanog pisca i psihijatra, profesora univerziteta Stenford su “Kad je Niče plakao”, “Jedan dan na psihoterapiji i druge priče”, “Lečenje Šopenhauerom,” ljude su inspiriala i podstakla da promisle o svom životu.
-Život je grozna stvar. Odlučio sam provesti svoj život razmišljajući o njemu – izjavio je on jednom prilikom.
Još je Sokrat ovako govorio, a Jalom se i te kako slagao – “Neistražen život nije vredan življenja.”
Poruka je da makar povremeno treba da preispitate svoj život.
“Jedna stvar u koju sam siguran jeste ta da je važno ne dopustiti svom životu da vas živi. Inače, završićete u četrdesetima osećajući se kao da niste uopše živeli. Šta sam naučio? Možda da treba da živim sad, kako s pedeset ne bih gledao natrag na četrdesete sa žaljenjem.”
Možda nije uvek lako slediti put mudrosti, pogotovo kada se čovek suočava s egzistencijalnim problemima, ali veština življenja sastoji se u tome da treba stalno iznova nalaziti one male prostore slobode, u kojima se može disati i (pre)živeti.
Svet se ne vrti oko nas
“Ako se popnemo dovoljno visoko, dosegnućemo visinu s koje tragično prestaje izgledati tragično.”
I nikada ne treba da izgubimo iz vida da se svet ne vrti oko nas… i stoga, ako se malo izmaknemo iz svoje perspektive koja je uronjena u neki problem – sve prestaje da izgleda tragično.
“Sada verujem da se strahovi ne rađaju iz mraka, već su pre poput zvezda – uvek prisutni, ali sakriveni od dnevne svetlosti. ”
U redu je plašiti se, ali idemo napred tako što savladavamo svoje strahove. Kao u naslovu one knjige – oseti strah, i svejedno to učini.
Pojednostavite život
“Kad bi vam se Epikur obratio, savetovao bi vam da pojednostavite život. Rekao bi vam sledeće: “Društvo, vaših potreba je malo, one su lako ostvarive, i sa svakom nužnom patnjom može se lako nositi. Nemojte sebi komplikovati život stremeći tako trivijalnim ciljevima poput bogatstva i slave; oni su neprijatelji suštine. Slava se, recimo, sastoji od mišljenja drugih i zahteva život prema tuđim standardima. Kako bismo postigli i održali slavu, mora nam se sviđati što se sviđa drugima i moramo bojkovati što i drugi bojkotuju. Dakle, slavan život ili život u politici? Bežite od toga. A bogatstvo? Izbegavajte ga! To je zamka. Što više dobijamo, to više želimo, i to je dublja naša tuga kad nisu zadovoljenja naša htenja. Slušajte me; ako želite sreću, nemojte gubiti život na borbu za one stvari koje vam zaista ne trebaju.”
Izuzev filozofa na čija se učenja oslanjao, u njegovim mudrim citatima sadržano je i mnogo poruka iz budizma ili zen budizma Tako Irvin Jalom savetuje da se ne hvatamo za ovozemaljske stvari, koje možemo izgubiti jednako lako kao što smo ih i dobili. Um uvek želi više. Trik je ne hvatati se za stvari.
Ljubav i smrt
Egzistencijalizam uvek zagovara suočavanje sa smrću kao najbolje sredstvo za postizanje perspektive. Šta će vam zaista biti bitno kad budete umirali?
“Opsesija ljubavlju služi kao odvlačenje pažnje od bolnijih misli.”
“Osećaj smisla života je izveden, ne može se do njega doći direktno: smisao života je uvek izvedeni fenomen koji se stvara kad sebe transcendiramo, kad sebe zaboravimo i kad uronimo u nekog (ili nešto) izvan nas samih.”
Kao što mnogi egzistencijalisti redovno naglašavaju, osećaj smislenosti u životu ne postiže se direktno već indirektno – kad se posvetimo nečemu ili nekome izvan nas samih.
“Pitam se mogu li ikad igde biti kod kuće, jer dom nije mesto – to je stanje uma. Stvarno biti kod kuće znači osećati se “kod kuće” u vlastitoj koži… možda ste u svom životu tražili dom na pogrešnim mestima.”
“Moramo pričati o sebi i svojim problemima, jer će naš život, naša egzistencija, uvek biti povezana sa smrću, ljubav će uvek biti povezana s gubitkom, sloboda sa strahom, a rast sa separacijom. Mi smo, svi mi, u ovome zajedno.”
On je objasnio i šta je ljubavna opsesija. Zapravo predstavlja samo način da se pobegne od drugih stvari koje nas muče, od nezadovoljstva sopstvenim životom, na primer, ili nečeg drugog što nam u životu fali. Ljubavna fiksacija može biti simbolička zamena za to što nam nedostaje u životu.
“Zanimljiv misaoni eksperiment. Ničeova poruka bila je da živimo život na takav način da bismo isti taj život bili voljni ponavljati zauvek.”
