“Zar sve to nije jednako proporcijalno ljubavi koju osjećamo prema sebi? Zalud savjeti,drugi samo reaguju na nas.Ogledalo.Zar poruka ne bi trebalo da bude nesto slično kao “Volite sebe jer to čini da sijate i privlačite… “
Ovaj komentar je napisao jedan pratilac moje Fejsbuk stranice Emocionalna inteligencija, ispod teksta Budi sa onim u čijem prisustvu sijaš, za koji me je inspirisala koleginica Danijela Stojanović, ovim statusom:
“Nema dobrog razloga da budeš sa nekim u čijem ti prisustvu pogled gasne, a usne se krive u grču. Budi sa onim u čijem prisustvu sijaš.”
Pitanje koje je postavio čitalac je izuzetno važno i korisno, i zahvalna sam mu na njemu.
Moj odgovor je
Dobar deo odgovornosti jeste na nama, ali nekad je odraz ljubavi prema sebi i biranje sa kim ćemo da provodimo vreme i budemo bliski. Neki ljudi se loše ponašaju i omalovažavaju iz nekih svojih razloga, to nema veze sa našom ljubavlju prema nama.
Ovo je izuzetno važno a malo obrađivano pitanje- u kojoj meri smo odgovorni za sebe i svoju sreću?
Veliki deo odgovornosti jeste na nama. Ali nije potpuna. Bar ne kada govorimo o odnosima sa ljudima. Tu ne možemo da budemo 100% odgovorni, jer ne zavisi sve od nas. Zavisi i od druge osobe.
Mi jesmo odgovorni za to što govorimo (ili ne govorimo), za to što radimo (ili ne radimo).
Ali nismo odgovorni kako će drugi to razumeti. I nismo odgovorni, bar ne u potpunosti, za to kako se drugi ponašaju prema nama.
Ideja da “kako zračimo tako privlačimo” nije u potpunosti u skladu sa realnošću. Tom logikom, ako je neko loš prema nama, to je zato što “zračimo loše”, mislimo negativno ili tako nešto.
Neko se loše ponaša prema meni, to je zato što ne volim dovoljno sebe. Ili mi misli nisu dovoljno pozitivne. Osećam “negativna” osećanja.
Neka loša ponašanja nemaju nikakve veze sa nama, nismo ih “privukli svojim mislima”.
Kada se neko loše ponaša prema nama, normalno je da se osećamo loše. To je signal da je potrebno nešto da preduzmemo, da nečim nismo zadovoljni i da nam nešto ne odgovara.
To da li ćemo ih tolerisati i kako ćemo ih protumačiti i prihvatiti jeste naša odgovornost.
‘Prije nego zaključite da imate depresiju provjerite da niste okruženi idiotima’
Ne znam ko je autor ove izreke, nisam sigurna da je Frojd, ali ima mnogo smisla. Idioti je po mom mišljenju pregruba reč, umesto toga rekla bih- proverite da niste možda okruženi ljudima koji se loše ponašaju prema vama i ne poštuju vas.
Preuzimanje previše odgovornosti za svoja osećanja može da vodi u depresiju i nisko samopoštovanje.
Neko se ponaša loše prema meni- ja sam loša/kriva/nedovoljno dobra.
Ne, neko se ponaša loše. Tačka. Pitanje je na koji način se zaštititi.
Više puta mi se dogodilo da mi klijenti sa kojim radim preko skajpa opišu neku situaciju u kojoj se neko loše poneo prema njima, i pitaju se – kako su oni doprineli tome?
Osećaju krivicu jer veruju da su svojim mislima, osećanjima, nekako nesvesno “prizvali” loše ponašanje.
Jednom prilikom sam dobila pitanje- ako privlačim sirovine, da li to znači da sam i ja sirovina?
Ako se se neko loše ponaša prema nama, to ne mora da ima veze sa nama i našim zračenjem.
Ako se to često događa, moguće je da je neko uverenje (nisam dovoljno dobra, ne zaslužujem bolje, kriva sam…) ili životni scenario u pitanju. Ali to se rešava promenom uverenja ili životnog scenarija, a ne forsiranjem sebe da zračimo pozitivnije. I sigurno ne krivljenjem sebe.
To može da bude i znak da nam granice nisu dovoljno jasne i čvrste, i na tome je potrebno raditi.
Jedan dokumentarac o psihopatama je na mene ostavio jak utisak. Bilo je govora o tome kako napadači po govoru tela procenjuju ko se neće braniti i njega napadaju.
To ima smisla. Ljudi, svesno ili nesvesno, procenjuju kod koga šta može da prođe, i kod koga dokle može da se ide.
Kada neko “zrači” neverbalnu poruku- u redu je da se prema meni ponašaš loše i sa nepoštovanjem, velika je verovatnoća da će neko, svesno ili nesvesno (nije ni važno) to zloupotrebiti.
Lek u tom slučaju je preispitivanje i promena uverenja.
Niko nema pravo da se prema meni ponaša loše.
Niko nema pravo da bude loš prema meni.
Niko nema pravo da bude grub prema meni.
Niko nema pravo da mi govori ružne reči.
Niko nema pravo da me udari.
Tačka.
Ovo može da važi za sve međuljudske odnose. I kao što sam već pisala- u ograničenom obimu.
“Ako tvoja sreća zavisi od postupaka drugih onda zaista ne možeš biti srećna osoba.”
Ričard Bah
Ako smo pored nekog srećni zato što je taj neko dobar prema nama i odgovara nam- to je divno!
Previše je očekivati da neko preuzme odgovornost za svu našu srećnost.
Ali, previše je i da sve preuzmemo na sebe.
Neko se loše ponaša prema meni, ali ja sam odgovorna za svoju sreću, samo ja.
Pa jeste, ali to može da znači- biram da ne budem u društvu nekog ko se loše ponaša prema meni.
Nismo krivi ako se neko loše ponaša prema nama. Ali jesmo odgovorni da zaštitimo sebe i svoje granice.
Iz knjige Putovanje u središte srca
Nadam se da sam bar malo razjasnila dilemu i biće mi drago da u komentarima čujem vaša razmišljanja na ovu temu.
Lepe godine su sačinjene od lepih dana.
Lepi dani su sačinjeni od lepih trenutaka.
Stvarajte lepe trenutke.
I pamtite ih.
Autorica: Jelena Pantić
Izvor: jelenapantic
