One ne nose stikle, one nose visoke POTPETICE, ne nose starke zato sto je moderno, vec zato sto su to radile jos kao KLINKE.
One ne koriste karmin vec RUZ, crveni mogu da ponesu u svakoj prilici jer su im usne u obliku slova M a ne O.
One ne pisu poruke i mail-ove, one i kada kuckaju, kuckaju PISMO.
One uvek radije BIRAJU da iz majice izviri cipkana bretela, nego prepumpani balon, jer CIPKA je seksi… a ne guma.
Ako se tetoviraju, one to rade zato sto je LICNO, ne zato sto podize cenu.
Ako zaplacu, one zaplacu uz CRNO-BELI FILM, ne uz Brenin stih ili Reality ..
One BROJ telefona ne diktiraju, one ga ispisu NA DLANU…
One, kada odlutaju, ne grickaju zanoktice oko vestackih kandzi, one grickaju VRH OLOVKE, Ne smeju se kroz zube, smeju se GLASNO, jer iskren prirodan OSMEH nema cenu.
One ne pokazuju SREDNJI PRST, one NAMIGNU… a poruka ostane ista.
One ne igraju, one plesu i tada ne mesaju, one VRCKAJU. One skinu cipele i kroz svoj grad HODAJU BOSE zato sto su srecne, ne zato sto su pijane.
One, kada idu na reku, nose kupaci, a ne vestacke TREPAVICE, i vise vole da im na suncu izgori VRH NOSA pod sesirom, nego guzica pod lampom, nemaju crte od solarijuma, vec od cipkanih bretela. One na PLAZU ne nose puder i ratnicke boje za lice, vec olovke za crtanje po kamencicima i pisanje razglednica.
One, umesto da upale klimu u kolima, uvek prvo otvore sve prozore i RASTRESU KOSU.
One, kada zele da su SEXY, umesto top majcice i mini suknjice, oblace BELU musku KOSULJU,
Opustaju se uz PUCKETANJE kocke leda i STARE PLOCE, One se uz SAMPANJAC i narodnjake ne puce vec smeju. Kada cuju trubu pomisle na JAZZ, ne na Gucu. POZORISTE ne obilaze ili samo posecuju… stalno mu se vracaju.
One SANJAJU uvek U BOJI, tako jako i stvarno da se snovi i u snu ostvaruju.
One ljubav vode DODIROM.
One ne mastaju o cudima, one CUDA stvaraju i zive.
ONE SU DRUGACIJE ZATO STO SU ODUVEK OSTAJALE ISTE.
Za sve ONE , koje su u vremenu izopacenih vrednosti, ostale iste i tako postale DRUGACIJE… Pomenula sam samo neke od njih kojih sam se u prvom trenutku setila i koje su me najvise inspirisale da ovo napisem, i koliko mesta je bilo… ali pomenula bih jos mnoge i posvecujem ga SVIM mojim dragim prijateljicama, drugaricama i poznanicama … U nadi da ce i nasa deca jednog dana upravo tako postati drugacija …
SaRa B.
