Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji?
“Došla su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve više. Danas znamo ono što nikad nismo znali: psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja. Od pasa ne treba ništa i nikoga stvarati, oni se rađaju i umiru kao psi. A od dece treba stvarati ljude, što je skoro nemoguće.
Nikad vam žena ne može roditi tako kvalitetno dete, kakvog psa možete kupiti. Od deteta nikad nećete stvoriti psa, a pas vam može postati više nego dete. Sa psom morate u šetnju, što samo može koristiti vašem zdravlju. Prema detetu nemate takvih obaveza.
Nailazi neko pasje vreme, u najboljem smislu te reči.” Ovo su neki od aforizama koje i danas rado prepričavamo. Prošla je 31 godina od smrti velikog Duška Radovića, ali njegova reč i dalje živi. Pročitajte neke njegove najzanimljivije misli: “Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu.
Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube”. “Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist”.”Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!” “Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.” “Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.” “Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.”
Izvor: pult24
