Jedan od najpopularnijih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece, dr Ranko Rajović, održao je predavanje “Roditelji, probudite se! Greške se teško popravljaju!” na kome je govorio šta je ključno za razvoj dece…
Sat i po duhovito-inteligentnog predavanja doktora Ranka Rajovića, jednog od najpopularnijih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece, čiji se program učenja “Nikola Tesla centar” sprovodi u 20 država, pre neloliko dana je na trenutke izazivalo salve smeha među publikom u punoj dvorani zagrebačkog hotela “Antunović”. Na predavanje pod nazivom “Roditelji, probudite se! Greške se teško popravljaju!”, u organizaciji hrvatskog Večernjeg lista uglavnom su došli mladi roditelji, bolje rečeno majke, ali bilo je i dosta staratelja i pedijatara. Rajović, internista iz Novog Sada, bio je i predsednik Mensinog svetskog odbora za darovitu decu, a proučavanju razvoja dece okrenuo se jer se mnoga otkrića iz medicine ne primenjuju u pedagogiji.
Zašto su istočnjaci pametni
Najvažniji period razvoja mozga deteta je od rođenja do treće odnosno do sedme godine života, pa je u tom uzrastu važna rana stimulacija, koja kod dece razvija funkcionalne delove mozga. Ali, to ne znači, dodao je, da treba decu s četiri godine učiti matematiku. Neke zemlje ranu stimulaciju pogrešno shvate pa šalju decu u školu s četiri-pet godina. Problem je, tvrdi Rajović, što deca ne povezuju informacije jer uče napamet kao papagaji. Prema poslednjem PISA testu samo je Finska iz Evrope u svetskom vrhu u kojem zbog rane stimulacije dominiraju deca iz istočne Azije, Južne Koreje, Japana, Kine, Hong Konga…
“Finska traži drugi model u obrazovanju da stigne te zemlje, a mi bismo kopirali finski model. Kineski model je za Kineze, finski za Fince, a mi moramo znati kako mozak radi pa u skladu s kulturom i tradicijom pomoći razvoju deteta. Kad bismo sada sve promenili u vaspitanju i obrazovanju, možda bismo zemlje istočne Azije sustigli za 15 godina. A mi ne menjamo još ništa i imamo sve više učenika sa kognitivnim ispadima, disgrafijom, disleksijom, 50 odsto dece sa poremećajem fine motorike, a 70 odsto s ravnim stopalima”, nabrajao je Rajović.
Mala deca instinktivno rade ono što je važno za razvoj mozga pa se vrte u krug, skaču, a roditelji im to brane jer se boje da ne padnu… Međutim, neki roditelji važnost vrtenja shvate bukvalno i pogrešno. Rajović je u jednom vrtiću zapazio devojčicu da stoji po strani jer ju je mama vrtela dva dana.
“Kazala mi je: “Mama me je stavila u tatinu stolicu od kompjetera i vrtela. Rekla mi je da ću biti pametnija…”, ispričao je. Govorio je i o važnosti kretanja i da se mozak najviše razvija u trčanju, ali ne po ravnom nego preko kamena i potoka, kako smo se pre i kretali.
Samo ste vi roditelji!
“Zašto Usein Bolt pređe 13 metara u sekundi? Kao mali svaki dan je trčao nizbrdo jer je imao zadatak da stigne loptu pre nego što padne u more…”, kazao je. Štetnost videoigrica za mozak dece Rajović je dočarao zgodom sa sinom kome je dopustio da igra igrice dva dana u nedelji po pola sata.
“Vi ste roditelji i vi pravite okvir. Deca ne mogu sama sebi da postave granice, poručuje.
Šta roditelji i škola rade dobro, a gde greše:
1. Ne učenju napamet
Deca danas uče reproduktivno, ne povezuju informacije i nisu naučena da mise, zato su lošiji od Azijata.
2. Previše zaštićeni
Prezaštićena deca postaće biološki invalidi. Za mozak je dobro kad ih tate u igri bacaju u vazduh.
3. Važno je kretanje
Čak 70 odsto dece ima ravno stopalo jer su neaktivna. A kretanje je važno u razvoju mozga.
4. Vrtenje je poželjno
Roditelji ne daju da se dete vrti da ne padne, a dete instinktivno radi ono što mu je važno za mozak, skače, rotira se.
Preuzeto sa: buka
