Ako se pitate gdje sreću pronaći i na koja vrata pokucati, onda vi tragate za tim.
Kad pokucate na neka vrata i kad tog nekog sa druge strane upitate: „Zdravo, jesi li ti možda Sreća?“ dok nestrpljivo čekate da vam taj neko sa druge strane nešto kaže, osjećate da vašim tijelom neke varnice kolaju i baš tad dok vam rumene obrazi od silne želje da dobijete pozitivan odgovor, do vas dopire rečenice: „Dobar dan, da ja sam Sreća.“
Zvuči savršeno i nemoguće. Zvuči vam nepostojeće. Možda, nedokučivo i nimalo dodirljivo. Ali to je istina. To je velika istina našeg boravka na zemlji, mi dok dišemo mi i tragamo za onim šta nam izmamljiva osmijeh na licu, pruža smiraj u duši i gomila ogromnu ljubav u srcu . Ali kako doći do tih vrata na kojima ćemo dobiti pozitivan odgovor i gdje ća nam se obrazi zarumeniti kao kad se stidimo neke neopisive ljepote, eto tako bez razloga, jer se ne možemo dovoljno zahvaliti na tome.
Put nekad je težak, a nekad lagan. Sve zavisi od nas samih, jer svi živimo različitim životima. Može da bude trnovito i maglovito, ali ko nam kaže da na kraju sunce ne sija i da nećemo zaplakati od sreće pri tome izgovoriti začuđujućim glasom: „Zar se ovo meni dešava?“ Ma koliko bilo teško, zaboravit ćemo na to čim kročim na prag kuće zvana Sreća. Izazova u životu je mnogo, ti izazovi predstavljaju prepreke, ali ko ide koracima „Fer i pošten“ na kraju sunce mu grane ispred očiju. A ti čovječe, ne odustaj od toga da kucaš i tražiš, jer možda baš na idućim vratim bude odgovor: „Da, ja sam ta Sreća koju tražiš.“
Piše: Bajrić Dženita – Oda duše
Izvor: pozitivanstav
