Živećemo prave ljubavi kad budemo birali partnere jer ih volimo, a ne jer nam je vreme da sklapamo brakove. Bićemo divni roditelji onda kad decu budemo rađali zato što ih želimo, a ne zato što je vreme da ih imamo.
Kažu strpljen – spašen. Sa druge strane kažu da život proleti za tren. Tokom slušanja tih krilatica koje najčešće govore ljudi čiji bi broj godina trebalo da ukazuje i na mudrost stečenu tokom njhovog ovozemaljskog staža, nameće se zaključak da treba biti strpljiv dok gledaš kako ti vreme prolazi.
I tad kreće panika.
Stiče se utisak da je to slovo „S“ samo prefiks u reči trpljenje i da je zato granica između strpljenja i trpljenja toliko maglovita. Danas je strpljenje zapravo trpljenje svega što počinje na slovo „S“. Sebe, Sredine, Situacije. Supruga, Supruge, Sitne dece, Svekra, Svekrve. Saradnika, Suseda, Sunarodnika, Stanja Svesti, Sveta. I tako do unedogled. Što više strpljenja imamo da o listi razmišljamo – lista trpljenja postaje duža.
Kroz lični ovozemaljski staž počinjem da nazirem malo humaniju definiciju strpljenja. Strpljenje je davanje prilike vremenu da radi za nas. Pošto živimo u svetu u kom nam poručuju da ako ne radiš sve za svoje snove – nećeš postići ništa, prepuštanje vremenu da odradi stvari deluje suviše riskantno. Gotovo kao suicid. Zato to majstorstvo savladavanja vremena polazi od ruke samo retkima.
Kad umesto imanja straha od prolaznosti odabereš da razmišaljaš o snazi večnosti, kad znaš da u ovom životu ne postoje tvojih pet minuta kao jedina prilika da pokažeš svoju vrednost, već da najveću vrednost ima shvatanje da je ovaj ceo život tvojih pet minuta u večnosti – tada znaš da nema izgubljenih prilika u vremenu, već samo vreme pod čijim pritiskom ne vidimo prilike.
Kada odlučimo da utakmicu zvanu Život igramo po našim pravilima, strpljenje tada prestaje da bude frustrirajuće sedenja na klupi, već postane vreme za predah tokom time-outa. Kada shvatimo da vreme ne trpimo, nego da ono može da radi za nas, tek tada može da nam u životu i krene.
Tad panika prestaje.
Živećemo prave ljubavi kad budemo birali partnere jer ih volimo, a ne jer nam je vreme da sklapamo brakove. Bićemo divni roditelji onda kad decu budemo rađali zato što ih želimo, a ne zato što je vreme da ih imamo. Bićemo najlepši onda kada budemo nosili odeću koja je u skladu sa našim stilom, a ne u skladu sa godinama koje imamo. I na kraju, nećemo izgledati odlično za svoje godine, već ćemo biti odlično neovisno od toga u kom smo životnom dobu.
Sve dok bijemo bitke s vremenom bićemo samo ratnici koji žive u strahu od onoga što vreme može doneti. Jedino onda kada prestanemo da ratujemo sa vremenom, možemo početi da uživamo tokom postizanja onoga što želimo. Ne diktira nam vreme stvari koje treba da radimo, nego društvo. Vreme nam stvari omogućava. Ne bijemo mi bitku sa vremenom, već sa ljudskim shvatanjem vremena. Jer ljudi stvari nameću.
To što sneg na padne tačno onog datuma kad kalendarski počne zima ne znači da je zakasnio, niti to što leti svitanje ugledamo pre nego zimi znači da je Sunce poranilo. Ne brini. Ne kasniš nigde. Niti ćeš ikud stići pre vremena. Jer ovaj svemir ne zna za sat niti za kalendar, već samo za prirodni ritam tvog bića.
Izvor: Blogdan
