Uglavnom mislimo da je sreća uvijek vezana za dobivanje stvari; posla, automobila, cipela ili osobe. Mislimo da ćemo biti sretni kad dobijemo sve to i želimo sve istog trenutka.
Što više stvari nisu išle kako sam željela, to sam više shvaćala da je sreća i u gubljenju stvari. Ponekad nas može uništiti ono što želimo.
Ponekad je sreća u tome da otpustimo; kad se ne boriš svim snagama, kad ne analiziraš previše stvari koje ionako ne možeš kontrolirati i kad ne pokušavaš popraviti nekoga ili nešto što ne može biti popravljeno prema tvojim očekivanjima.
Ponekad je sreća kad izgubiš voljene ljude jer se više ne moraš osjećati kao da je tebi više stalo nego njima. Ne moraš se pitati tko se žrtvuje za koga i tko se više trudi.
Ponekad sreća dođe nakon kratke tuge.
Ponekad je sreća doći na mjesto kojem si se prije opirao jer naučiš da možeš preživjeti i naučiš se suočiti sa svojim strahovima i sumnjama. Ponekad se dogodi baš suprotno onog za što si se molila tako da promijeniš životni put i uvedeš promijene u životu.
Ponekad je sreća u zbunjenosti, kad pokušaš biti zahvalna za stvari koje su dobre, kad se pokušaš smijati ironiji svega i kad učiš uživati u jednostavnim trenucima koje si uzimala zdravo za gotovo.
Ponekad sreća dođe kad izgubimo svu nadu i oslobodimo se pravila koja smo si same nametnule i planova koje smo napravile.
Ponekad sreća dođe kad ju prestaneš tražiti, kad prestaneš skupljati stvari da te učine kompletnom, kad prestaneš trčati za onima koje voliš, kad prestaneš stavljati pritisak na samu sebe da kontroliraš svoju sudbinu i budućnost i kad prestaneš očekivati sreću da se manifestira u točno onakvom obliku kakvom ju ti želiš.
Ponekad nađeš sreću kad ti se oduzme sve što si željela.
Ponekad ju nađeš kad ju oslobodiš, kad ne vežeš sreću za stvari ili ljude, kad joj dopustiš da te daruje u pravo vrijeme.
Sreća dođe kad prestaneš brinuti o onome što se događa oko tebe i počne ti biti stalo za ono što se događa unutar tebe.
Izvor: zdravaisretna
