Gde smo to izgubili čoveka u nama, gde smo to izgubili ljudskost?
Živimo u nekom čudnom vremenu, gde sve ima svoju cenu, sve se nešto kupuje i prodaje, a gde su nam ostale prave vrednosti, ono što je vredno pažnje, poštovanja, ono što se nit’ kupuje nit’ prodaje… Obraz, obećanje, poštovanje, tradicija, moral, data reč ? Gde je to nestalo ??
Naučena sam u domu mojih roditelja da se ne obećava ono što se ne može ispuniti, da je data reč svetinja, a moral i poštenje čuvaju obraz, da se svaki čovek poštuje, bez obzira ko je, kako se zove i odakle dolazi… >Da nije važan njegov ni verski ni politički status, ni njegovo poreklo, ni da li je bogat ili siromašan, već da li je i koliko čovek. Iz imana obično ništa nećeš saznati, ali hoćeš iz postupaka, i reči nekad zavaraju ali postupci, dela, oni nikad ne lažu…
Živimo u tom nekom svetu gde nije “moderno” biti pošten, gde se merimo autima i novcem….
kakva su ovo vremena, u kojima se žene cene po veličini atributa, gde se polu – gole šrtaju ulicama, objavljuju milion slika po društvenim mrezama, pa devojke, zar nemate ni oca ni brata da vam kaže da to ne valja, zar se ne stidite vaše gole kože pred milionima očiju, bićete sutra majke, snahe, žene nekome, zar vam nije žao vašeg budućeg deteta ?
Nije to “moda” drage moje, to je vulgarna golotinja i razlog više zašto muškarci više cene žene, ne čudite se kad vas neko nazove “kurva” same se tako predstavljate, dođite sebi, ne blatite ono malo poštenih devojaka, ne blatite više ženski rod u muškim očima…
Čudna su ovo vremena došla, sve se i kupuje i prodaje, a ja ne mogu i neću da se pomirim sa tim da ljudskost se krije od tuđih oćiju i izlazi na površinu samo kad nas sustigne neka nevolja…
Izvor: tragmudrosti
