Brak podrazumjeva konstante razgovore, razumijevanjei trud. Bez toga taj brak nema svijetlu budućnost.
Svačiji brak ima krize i svačiji brak dolazi do faze kada jedno od partnera (ili oboje) nemaju mnogo volje i želje da se emocionalno i fizički povezuju na dubljem nivou. I to ne bi bila loša stvar, da se muškarci po prirodi ne vode svojim strastvenim instinktima.
I često mnogo više nego žene. Zato, kada dođete u tu fazu kada se supruga donekle ohladila od muža, on će u svojoj glavi razmisliti o opciji da nadoknadi ljubav na nekom drugom mjestu. I tu nastaju preljube i problemi. Tako se desilo i u mom braku.
Reklo bi se da u ovom modernom dobu taj problem više ne postoji (nedostatak intimnosti), ali u mom braku je definitivno bio slučaj. Naišao je taj period kada sam bila pod stresom, radila sam jako naporan posao u zdravstvu i kada bih došla kući sve što sam željela jeste da se zatvorim u sebe.
Željela sam da se istuširam, pustim svoju omiljenu seriju, popijem čašu vina i legnem da spavam. Nažalost, svaki dan je postao takav i previše sam se navikla na tu rutinu. Nisam željela da radim ništa osim toga i tako sam zapostavila svog muža.
On se ljutio na mene što nemam želju da se mazimo kao nekad, a ja sam se ljutila na njega jer nije razumio kako sam se ja osjećala. I tako je naš brak zapao u krizu. Gurali smo problem pod tepih sve dok se nismo počeli saplitati o njega.
Na kraju je rekao “Ne možemo ovako dalje, nešto se mora promijeniti”. Umjesto da vičemo jedno na drugo kao i do sada, sjeli smo kao dvoje odraslih ljudi i započeli priču. On je objasnio kako mu nedostaju romantične noći koje smo prije imali.
A ja sam njemu objasnila da mi ponekad treba više razumijevanja. Oboje smo shvatili da se ne trudimo razumjeti jedno drugo. Shvatila sam da sam stres stavljala na prvo mjesti svog života. Šta god sam trebala raditi, govorila sam – ne mogu, pod stresom sam.
Pustila sam da mi on diriguje kako da živim i gledala sam kako da pobjegnem od njega, a zapravo sam bježala od bitnijih stvari. Poslije tog razgovora dogovorili smo se da ćemo bar tri puta sedmično odvojiti noć samo za nas dvoje kada bi pričali o bilo čemu što nam padne na pamet.
I to nas je ponovo spojilo. Kroz naše razgovore moj stres se umirio, vraćali smo staru iskru strasti. Za dobar brak nije dovoljno biti žena koja samo rinta, već i žena koja je svom muškarcu supruga, pa čak i ljubavnica. Jer intimnost je ono što nam je potrebno, čak i kad mislimo da nije. To je ono što nas spaja.
