Mnogi se pitaju zašto u starosti nisu potrebni ni djeci, ni unucima, a odgovor leži u tome da su možda i sami krivci.
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”, rekao je Lav Tolstoj.
Jedna od najvećih nesreća za jednog roditelja jeste da u starosti bude zapostavljen od svoje djece, a svjedoci smo da su takve situacije učestale. Način vaspitanja djeteta je jedna je od najvažnijih karika koja bi sprečila da u starosti dobijete dijete koje ne mari za vas.
Nije malo onih koji starost provode sami, a ukoliko imate djecu, trebalo bi malo da se posvetite njima i da budete aktivni u njihovim životima, ako želite da vas pogledaju u starosti.
Ako vam deset ljudi okrene leđa iz nekog razloga trebali biste malo razmisliti i zapitati se u čemu je problem. Možda nije do tih ljudi, možda je do vas. Možda je vaše ponašanje dovelo do toga da vam ti ljudi okrenu leđa. Lav Tolstoj ima jedan kratak, ali mudar citat koji bi vam mogao pomoći da izbjegnete ovu situaciju – “Ne mogu imati sve što volim. Ali mogu voljeti sve što imam!”.
Svaki roditelj treba djetetu da pruži ljubav, ma kakvo ono bilo, jer na kraju krajeva – ono je vaš “proizvod”, biće koje ste sami kreirali po svome. Shodno tome, sami odgovaramo za dječije postupke, koji su posljednica vaspitanja.
Izvor: Novi.ba
