U nameri da nateraju svog partnera da prođe kroz iste emocije, kako bi istinski razumeo bol koji mu je naneo, počinju da se svete, iako su svesni da to nije ispravan put. Iza osvetničke namere često stoji misao: “Povredio/la me je, povrediću ga/je”. Ipak, bez obzira na osnovni uzrok osvetničkog ponašanja, pojedinac mora da pronađe način da oprosti, kako bi, pre svega, pronašao sopstveni mir. Ali, pokazalo se da se ljudi koji žele osvetu, upsmesto da oproste, dugoročno osećaju sve gore.
Psiholog i psihoterapeut LJubica Bogetić za “Život plus” kaže da je osveta u ljubavi negativna za obe strane. Osoba prema kojoj je ona usmerena doživljava neprijatnost, bol i patnju, a partner koji to čini gaji otrov u sebi koji i njega izjeda. Zato je opraštanje lekovito za sve.
– Postoji više vrsta osveta u ljubavnim odnosima, zavisno od toga da li je procena osobe realna ili nerealna, da li je izrečena u afektu ili je hladno proračunata – ističe Bogetić. – Ali šta god da je u pitanju, osveta je izraz toksičnih osećanja i nije dobra ni za jednu osobu. To je potreba jedne strane da ona druga pati, da doživi bol kako bi se nastavio odnos kroz bol i patnju ako nije mogao kroz ljubav i zadovoljstvo. Potreba da čini loše stvari osobi koja joj se zamerila na neki način, ali je u suštini odraz nemoći da se prihvati realnost. Namera da se kazni druga osoba jer postoji uverenje da će se kroz osvetu ublažiti bol. Ali na taj način se ne naudi samo drugoj osobi, već i sebi jer te teške emocije besa, mržnje ostaju u nama i mogu da budu itekako otrovne. Ponekad osoba koja se sveti nema nužno lošu nameru već uradi nešto u afektu, ali i tada mora da snosi posledice svojih dela ili izrečenih reči. Svakako kroz osvetu neće postići da joj se željena osoba vrati, već dovodi do suprotnog efekta. U osnovi je pogrešna logika da je druga osoba zbog nečega kriva i da treba da plati zbog toga.
Koje su tipične situacije ili okolnosti koje podstiču osvetničko ponašanje?
– To mogu da budu nekad realni događaji poput prevare, zlostavljanja, ali može da bude samo doživljaj i nesigurnost jedne osoba da druga strana radi nešto što je njoj neprihvatljivo, a da se realno ništa ne dešava. To su zaista onda velike nepravde koje mogu da nastanu zbog potpuno pogrešnih misli i uverenja.
Na koji način se svete muškarci, a kako to rade žene?
– Utisak je da to pre zavisi od same ličnosti, zrelosti, uverenja, vaspitanja, mentaliteta, nego od pola. Zavisi i od toga kakav je ko čovek i kakav sistem vrednosti ima. Neke patološke i paranoidne strukture ličnosti mogu da to čine zbog nečega što ne postoji, drugi to ne rade iako imaju razloga i zaista su povređeni. I muškarci i žene mogu da budu ljubomorni, zavidni i puni besa. Muškarci na ovim područjima češće pokazuju agresiju, dok žene više pribegavaju pasivnoj agresiji i kroz ulogu žrtve mogu da povrede. Ako je cilj da se neki odnos prekine onda ovo nikako nije dobar način jer mržnja vezuje i truje i jednu i drugu stranu. Ljudi koji zaista vole i poštuju neće dozvoliti sebi da ostanu u tami tih otrovnih osećanja i da urade nešto zbog čega će se kasnije kajati.
Kako se nositi sa emocijama nakon prekida veze kako bi se izbegla osveta?
– Potrebno je da obe strane prihvate da je odluka koju su doneli najbolja za oboje i da je potrebno vreme kako bi mogli da krenu dalje, svako svojim putem. Svi se nosimo sa svojim izborima, pa i ako je neko zaista uradio nešto neoprostivo na nama je da odlučimo da li želimo da ostanemo sa tom osobom ili ne. Svako ima pravo da zaštiti sebe, iako mu ne odgovara da iz nekog odnosa ode, nema prava da namerno povređuje drugoga.
Koje su moguće psihološke i emocionalne posledice, kako na osobu koja se sveti, tako i na onu kojoj je osveta usmerena?
– Osoba prema kojoj je osveta usmerena doživljava ogromnu neprijatnost, bol, patnju a ponekad i nepravdu. A osoba koja se sveti gaji otrov u sebi zbog koga može i da oboli. Opraštanje je vrlo važna veština koje je lekovita za sve.
Koji su saveti za konstruktivno rešavanje konflikta umesto osvete?
– Konflikte treba rešavati na asertivan način, uz međusobno poštovanje. Kroz kritike određenog ponašanja a ne nekoga kao ličnosti. Kroz svesnu odluku da li pristajemo ili ne pristajemo na takav odnos, ali ne kroz osvetu. Svi imamo pravo da zaštitimo sebe i da izađemo iz odnosa koji nije funkcionalan. Partnerski ili bilo koji drugi odnos treba da bude prilika gde obe osobe rastu, razvijaju se i napreduju a ne da se jedna osoba oseća loše i bezvredno, da bi se druga osećala moćno i jako.
