Nedavno sam čula nešto što me je izuzetno obeshrabrilo.
Jedna žena, koju jako cijenim i poštujem, i koju poznajem više od 20 godina rekla mi je sljedeće: „Najvažnija osoba u mom životu sam ja sama. Prije svega i prije svih, ja ulažem u sebe. Ukoliko ja to ne budem radila, od mene neće biti ništa. Zato mi je jako važno da se ja dobro osjećam“.
Nisam se složila sa tim. Pomalo sam se i razočarala. Kako je moguće biti glavni i najvažniji sam sebi? Ja osjećam zaista veliku i nesebičnu ljubav prema svojoj djeci, svojim roditeljima, svom partneru. Prolazilo mi je hiljadu pitanja kroz glavu i nisam znala šta uopšte da radim sa tom gomilom egoizma koji je bio samo tako ispušten pred mene.
Neko vrijeme sam razmišljala o onome što sam čula i sjetila sam se jednog događaja. Od tada je prošlo dvije godine, ali još uvijek se sjećam. Tada se u našoj porodici desilo zaista mnogo stvari. Kupili smo stan za koji smo plaćali ogromnu hipoteku. Pored toga, zaista mnogo ulaganja je trebalo.
Mijenjali smo pločice, laminate, skidali tapete sa zidova, stavljali nove prozore i milion drugih stvari koje odnose novac. Moj posao je postao vrlo isrcpljujući i zahtjevan. Trošila sam mnogo vremena, ali i živaca na poslu. Moja ćerka je željela da prekine studije, naprasno je odlučila da joj je dosta učenja.
Bila sam rastrgana između svih obaveza, trudila sam se da budem brižna majka i supruga i da pomognem što mogu u vezi sa novim stanom. Željela sam da ugodim svima, ispunjavala sam tuđe interese, pomagala drugima, ali sam zaboravila na sebe.
Iako sam sve davala za druge, ipak niko nije bio zadovoljan sa mnom. Na poslu su mi davali sve više zadataka koji su bili sve teži. Moja ćerka nije bila zadovoljna mojih beskrajnim izlaganjima zašto ne treba da napusti studije, moja majka je bila nezadovoljna sa cijelom situacijom i na kraju sa mnom.
Došlo je do toga da se osjećam kao da tonem, kao da sam na dnu bunara i da svjetla nema nigdje u blizini. Počeli su da se javljaju problemi sa pritiskom, a na kraju su me jednog dana sa posla odvezli u kolima hitne pomoći. Bila sam očajna.
Uprkos svim mojim naporima muž je odlučio da napusti porodicu, a ćerka je prekinula školovanje na fakultetu. Odjednom nisam imala više ništa, ali imala sam sebe. To je bila trajna lekcija koju je život servirao pred mene.
Kada si prazan nećeš imati šta da daš drugima. Kada se tvoji resursi iscrpe ti ne možeš više nikome da pomogneš, a tvoj glavni resurs si ti. Nauči da vodiš računa o sebi i onda će sve drugo biti dobro.
Izvor: infpult
