O sindromu „tetke“ nećete moći pročitati ni u jednom medicinskom časopisu, iako u životu on označava potpuno realnu pojavu: stanje bezvoljnosti, zvocanja, gunđanja, umora, beživotnog pogleda, aseksualnost i odsustvo želje za sanjarenjem. Nažalost, među nama je mnogo žena sa takvim simptomima.
Jednog dana u meni se pojavila se“tetka“. Nije odjednom. Ispočetka ona je «navratila» samo na minut, kod moje bezbrižne, ali i samouverene „unutrašnje devojke“. Dešavalo se to u vidu „ne znam otkuda“, priliva posvećenosti čišćenju, pranju, ribanju, peglanju..
Ali, što je najvažnije – u vidu zvocanja na ukućane : „da nikome sem mene ništa nije potrebno u ovoj kući, niko ne vodi računa ni o čemu, osim mene“. Ali moja „unutrašnja devojka“ bi brzo ispraćala svoju gošću. I sve je opet postajalo lako i zabavno.
Ali, nakon rođenja sina, nepozvana gošća je sve češće počela da navraća kod mene, sakrivajući se ispod socijalno odobravanim maskama, osećaja duga i odgovornosti. Posle rođenja drugog sina, „tetka“ se preselila kod mene za stalno. Nepristojno i cinično. Sa sve svojim prtljagom: melanholijom, dosadom, zvocanjem i suvišnim kilogramima.
Ona je napravila reviziju u kući i čvrstom rukom izbacila devojačku garderobu i zabranila cipele sa štiklama. Kad sam joj stidljivo predlagala ulazak u prodavnicu donjeg rublja, „tetka“ je bila neumoljiva: „Gde si krenula? Treba ti novi mikser, usisivač i krpe za kuhinju!“
Svaki dan sve smelije odomaćivala se u kući, zbog čega su se deca ređe smejala, prijatelji prestali dolaziti u goste, a muž prestao šaputati nežnosti…
Ali, jednog prolećnog sunčanog dana, kod moje „unutrašnje devojke“ nešto je žignulo: život je postao nepodnošljiv! Kupivši nove cipele sa štiklom i ofarbavši kosu, izbacila sam napolje odvratnu, zlobnu, debelu „tetku“ domaćicu, zajedno sa njenim zvocanjem, gunđanjem, umorom i osećajem duga.
I napisala sam za sebe zapovesti za borbu protiv sindroma „tetke“:
Zapovest br.1: Sve radi sa lakoćom i ljubavlju.
Kako kažu filozofi- što je unutra, to je i spolja. Ako se raduješ svemu, uživaš u svakom trenutku svog života, to i spolja postaješ lepa i privlačna za druge, i za sreću. Tvoje dobro raspoloženje je kao krugovi na vodi, širi se na sve, koji su pored tebe. Samo „tetke“ zaboravljaju da su kod sretnih mama – sretna deca, kod sretnih žena – sretni muževi.
Zapovest br.2 Nikome nisam ništa dužna!
Osećaju duga („dužna sam“, „meni su dužni“) treba posvetiti čitav red psihijatrije. Klasika žanra: mrzim kuvati (prati, peglati…), ali moram! I umesto toga da se jednostavno oslobodimo stvari koje ne volimo, opterećujemo sebe, iritiramo ostale, pretvarajući se u ogorčenu „tetku“. Niko nas ne moli da crkavamo tri sata u kuhinji i udovoljavamo sa pet vrsta jela za ručak. To je ubeđenje ukorenjeno u detinjstvu „da će vas bez dobrog ručka muž ostaviti, a deca će pomreti od gladi“. To je ono što nas guši, i treba se odmah osloboditi ovog uverenja.
Zapovest br.3 Meni je svejedno šta će reći ljudi!
Bitno je – šta o sebi mislim ja. A o sebi treba misliti samo lepo. Ako neko razmišlja drugačije – to su njegovi problemi. O tome „šta će ljudi reći“ sekiraju se samo „tetke“. „Devojke“, kao borci „traže savršenstvo samo u sopstvenim očima“. Ravno držanje, lagan hod, uzdignuta brada – zar će neko posumnjati da ste boginja, savršena, srećna žena? Ne!
Zapovest br. 4 Visokim potpeticama i u seksi odeći, čak i sa decom u naručju – DA! Sa torbama i u neformalnoj odeći, čak i ako ste bez muža – NE!
Da li znate, da najveću količinu karmina koriste… nećete pogodite, žene Arapskih Emirata! Dugo nisam razumela – zašto! Jer one nose veo ? Ispostavilo se – jednostavno. Kod nas se žene doteruju kad izlaze na ulicu, idu na posao, u goste. Kod kuće, hodaju u kućnim haljinama, bez šminke, ma znate i sami… A kod njih je suprotno! Za ljude, orijentalne dame ne moraju da se doteruju, ali kod kuće – sa suprugom ili prijateljima izgledaju kao kraljice. Zlatno pravilo, zar ne? Samo „tetke“ kažu ‘nemam snage“, „umorna sam“, „zauzeta sam“, „neću“. „Devojke“ uključujte maštu , listajte „Kamasutru“, saznajte daoske seksualne veštine, upišite se na trbušni ples.
Zapovest br. 5. Ženska svrha ne opsluživati muškarca, a inspirisati ga.
Moj otac je govorio da žene, koje su savršene domaćice, muškarci ne ostavljaju. On ih je imao tri! Sve su odlično kuvale, prale i peglale… On tako i nije razumeo jednostavnu stvar: domaćica i žena – to nije ista stvar. Prva – zabrinuta domaćica, u kecelji sa varjačom u rukama. Druga može uveseliti kuću, postati muzom, inspiracijom, porodičnim mozgom, na kraju krajeva bilo čime – samo ne „tetkom“!
Zapovest br.6 Ja postojim, i to je već dovoljno za sreću!
Takve nema i nikad je neće biti! Složićete se, osećati se krivom, nesrećnom, jadnom, suzbijati u sebi jedistvenu individualnost, i pretvarati se u gunđalo.
Isprativši nepoželjnu gošću, ponovo sam počela da volim i radujem se životu. Mogu potrošiti novac u kozmetičkom salonu bez griže savesti, i u belim pantalonama spustiti se niz tobogan sa decom. Ko je rekao da odrasle žene to ne mogu? „Tetka“!? U mislima joj pokazujem srednji prst i idem… da se vozim na rolerima…
Izvor: uspesnazena
